Црвени крст Србије остварује међународну сарадњу преко националног друштва Црвеног крста Србије и Црне Горе, као и оперативно на терену поштујући своје специфичности као највећег саставног дела.
          Црвени крст Србије наставња сарадњу са међународним хуманитарним организацијама, као што су Међунаородна Федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Међунаордни Комитет Црвеног крста , Високи комиесаријат за избеглице Уједињених нација, Светки програм за храну и др.Стратегија Црвеног крста Србије је да се у сарадњи са овим организацијама програми помоћи избеглицама, расељенима са Косова и Метохије , социјално угроженим грађанима Србије, деци без родитеља, болеснима ,хендикепиранима и другим категоријама угроженог становништва одрже на истом нивоу или да се прошире уз ангажовање националних друштава Црвеног крста која су заинтересована за директну сарадњу, кроз реализацију појединих програма.Овакав вид сарадње постоји са Шпанским Црвеним крстом у оквиру програма «Брига о старима» и «Помоћ другачијима», затим са Немачким, Аустријским , Италијанским и Норвешким Црвеним крстом у оквиру програма народних кухиња , са Грчким Црвеним крстом преко програма опоравака деце , са Данским Црвеним крстом у оквиру пројекта финасијског развоја Црвеног крста Србије, са Шпански и Норвешким Црвеним крстом у оквиру рада и едукације Подмлатка и Омладине Црвеног крста , са Холандским Црвеним крстом у оквиру фонда за хитно деловање итд.
          С обзиром да све државе некадашње Југославије имају своја формирана и призната националана друштва Црвеног крста, Црвени крст Србије ће наставити или иницирати сарадњу са суседним националним друштвима.Таква сарадња већ посотоји са Црвеним крстом Македоније, Републке Српске , са Црвеним крижом Хрватске у оквиру регионалног информативног програма који је намењен избеглицама ,као и са осталим националним друштвима из окружења.
          Део међународне сарадње Црвеног крста Србије је и наставак сарадње са осталим хуманитарним и верским оргранизацијама , као што су CARE, Грчка православна црква, Светска организација православних земаља и др.

            Црвени крст Србије и Грчки Црвени крст већ 17 година организују програм боравка деце у грчким породицама три пута годишње: за време Божићних и Новогодишњих празника, за Ускрс и током летњег распуста.Програм траје по 15 дана током Божића и Ускрса и месец дана за време летњег распуста.Програм обухвата децу која су изгубила родитеље, децу избеглица, расељених лица са Косова и Метохије и децу из социјално најуроженијих породица грађана Србије узраста од 8 до 16 година старости .Деца бораве као гости грчких домаћина у њиховим домовима. До сада је опоравком и одмором обухваћено преко 17.000 деце из Републике Србије и Републике Српске.Одмором и опораваком годишње се обухвати око 400 деце која су већ била гости грчких домаћина и који у те породице одлазе на основу писмених позива грчке породице,као и деца која по први пут укључују у програм.Предлоге за "нову децу" дају локалне организације Црвеног крста Србије, поштујући предвиђене критеријуме, а избор породица врши Грчки Црвени крст , након добровољног пријављивање породица, уз помоћ социјалних служби општина које су домаћини нашој деци.Породице које се јављају су обично продице које имају децу истог узраста и пола као што су и деца коју позивају.
          Грчки Црвени крст пред сваки програм организује медијску кампању која има за циљ да анимира што већи број "нових породица" које желе да се укључе у програм гостопримства деце из наше земље.Сваки програм укључује један број "нових породица", односно деце која по први пут иду на одмор и опоравак . Однос између оних који су већ ишли и "нових" у програму је просечно на годишњем нивоу преко једне трећине.
           Поштујући наведене критеријуме, сваки програм обухвата преко 45% деце која су изгубила родитеље и децу из хранитељских породица, затим око 15% деце расељених са Косова и Метохије, око 5% деце избеглица , а осталих 35% су деца из социјално најугроженијих породица грађана Србије. Трошкове путовања деце и њихових пратилаца, боравак, обавезно здравствено осигурање групе и визирање пасоша увек сноси грчка страна и то по програму износи око 30.000 евра. Такође, Амбасада Грчке у Београду и Сарајеву, на основу одобрења Министарства иностраних послова Грчке, а на захтев Грчког Црвеног крста , бесплатно визира дечије пасоше и пасоше пратиоца Црвеног крста Србије. Са децом у Грчкој бораве и волонтери Црвеног крста Србије и то: учитељи, педагози, социјални радници, психолози и лекари.Највећи број деце увек угосте породице из Атине и околине, а у програму учествује око 100 општина Грчке од Солуна, преко Ларисе, Патре, Јањине, Пелопонеза до острва Крит, Родос, Самос, Лесбос и других.
           Црвени крст Србије је у сарадњи са Грчким Црвеним крстом је током 2009.године реализовао програм боравка деце у грчким породицама : током Божићних и Новогодишњих празника од 19.12.2008. до 6.01.2009. године, током летњег распуста од 30.06.2008. до 25.07.2009. године и за време Божића од 19.12.2009. до 06 јануара 2010.године Прогам је и овога пута обухватио децу која су већ била укључена у програм , као и децу која су по први пут имала прилику да бораве као гости у кућама грчких домаћина. Опоравком је у ова три програма било обухваћено 410 деце , од којих је било 130-торо деце која су по први пут била укључена у програм или 32% од укупног броја деце. Узраст деце која се упућују на опоравак је од 8 до 16 година . Предлоге за децу која се укључују по први пут дају организације Црвеног крста Србије у градовима и општинама, поштујући предвиђене критеријуме и динамику програма.
          Црвени крст Србије за организацију овог програма има подршку и донатора , као на пример АТП "Ласте" која финасијски помаже програмом, затим «ЈУТЕ» која бесплатно врши обраду пасоша за визирање и повремено компанија које обезбеђују воду за путовање деце.Код реалиyације овог програма Црвени крст Србије сарађује са Министарством унутрашњих послова Републике Србије, Министарством иностраних послова Републике Србије, Амбасадом Србије у Атини и конзулатом у Солуну, као и са царинском службом, домовима здравља у градовима и општинама одакле деца путују, центрима за социјални рад и институцијама за смештај деце без родитељског старања.