Шта се дешава када старијој особи буде потребна свакодневна помоћ, а породица више не може сама да изнесе терет бриге? Да ли потреба за дуготрајном негом повећава ризик од сиромаштва и колико су постојеће услуге подршке доступне онима којима су најпотребније?

О овоме се говорило 10. августа у Црвеном крсту Сомбор, где су представљени резултати истраживања „Сиромаштво у сенци бриге и неге – Утицај дуготрајне неге на ризик од сиромаштва старијих особа у Србији“. Истраживање је реализовано у оквиру пројекта SHAPE – Јачање приступа здравственој заштити, партиципацији и социјалној једнакости на Западном Балкану, који Црвени крст Србије спроводи у сарадњи са Црвеним крстом Аустрије, уз подршку Министарства за запошљавање, социјална питања, здравствену заштиту и заштиту потрошача Аустрије.

Резултате су представили Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић, указујући на јасну повезаност потребе за дуготрајном негом и повећаног ризика од сиромаштва међу старијим особама у Србији. Истраживање је, поред тога, показало да последице не сносе само они којима је помоћ потребна. Значајан део терета остаје на породицама и неформалним неговатељима, који често немају довољно подршке, информација или доступних услуга.

Презентацији су присуствовали представници Центра за социјални рад, Града Сомбора, здравствених установа, удружења пензионера и особа са инвалидитетом, Црвеног крста, као и других организација које раде са старијим особама.

Сомбор је препознат као пример добре праксе – део је Светске здравствене организације – Градови прилагођени старијим особама, а различити актери у локалној заједници добро сарађују и координирају активности усмерене ка старијим особама. Ипак, дискусија је показала да чак и тамо где постоје развијени механизми подршке и добра сарадња, остају изазови на које треба одговорити.

Након презентације развила се дискусија о томе шта је у Сомбору до сада урађено у области заштите и подршке старијим особама, али и о изазовима са којима се локална заједница суочава. Разговор је показао колико је важно да се искуства из праксе повежу са резултатима истраживања и да се препознају услуге које недостају или нису довољно развијене.

Посебно је истакнута потреба за развојем услуге предаха за породице које брину о старијим особама, јер дуготрајна брига може представљати велико физичко, емоционално и финансијско оптерећење за чланове породице. Подршка породицама није само помоћ неговатељима, већ и важан предуслов да старија особа може што дуже да остане у свом дому и својој заједници.

Као важна потреба препозната је и доступност услуга за особе које живе у условима бескућништва, односно развој прихватилишта и других облика подршке, како током зимских месеци, тако и током периода високих летњих температура. Посебно су угрожене старије особе које истовремено имају здравствене проблеме, потребу за помоћи у свакодневном функционисању и несигурне или неадекватне услове становања.

Учесници су указали и на значај бољег повезивања здравственог и социјалног система, као и свих других актера у локалној заједници. Само координисаним приступом могуће је обезбедити континуитет подршке и спречити да старије особе којима је помоћ најпотребнија остану „између система“.

Представљање резултата у Сомбору део је ширег циклуса сусрета у локалним заједницама. Циљ ових састанака није само представљање резултата истраживања, већ и разговор са људима који свакодневно раде са старијим особама, како би се заједно препознали постојећи ресурси, али и потребе за даљим развојем услуга.

Јер иза података и статистике увек стоје конкретни људи – старије особе којима је потребна подршка, њихове породице и неформални неговатељи који свакодневно брину о њима. Зато дуготрајну негу морамо посматрати не само као питање услуга, већ и као питање права на достојанствен, сигуран и квалитетан живот у старости.