Црвени крст Србије и Комора социјалне заштите представили су резултате истраживања „Замор саосећања: Секундарна трауматизација запослених у установама дуготрајне неге и породичних неговатеља“, спроведеног током 2024. године.

О феномену замора саосећања говорила је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије, истичући да је реч о емоционалној исцрпљености особа које се брину о другима – неговатеља који свакодневно долазе у контакт са туђим патњама и траумама. Овај феномен, који се у почетку називао посттрауматским стресом неговатеља, данас се препознаје као засебан проблем и дефинисан је као „цена бриге о другима“ (Charles Figley).

Наташа Тодоровић је нагласила да се замор саосећања мора разматрати у ширем контексту савремених изазова и транзиција са којима се суочавамо:

• Демографска транзиција – до 2030. године 1,4 милијарде људи имаће 60 и више година, док ће у Србији до 2040. године 24% становништва бити старије од 65 година; поред тога друштва се суочавају са променом структуре породице, касније се улази у брак, млади се одлучују за једно дете или за живот без деце, а у неким случајевима и за самохрано родитељство; Старије особе које живе у руралним областима суочавају се са отежаним приступом услугама, живе у такозваним “савременим пустињама”; миграције становништва нас доводе до ситуације да имамо мањи број руку које негују.
• Епидемиолошка транзиција – незаразне болести све више доминирају као главни узрок инвалидитета и смртности, посебно код старијих особа;
• Транзиција здравствених и система неге – постојећи системи неге морају се прилагодити новим потребама и правима старије популације, као и оних који о њима брину.

Све ове чињенице су биле разлог за спровођење истраживања које је обухватило две групе испитаника:

• 300 професионалаца запослених у геронтолошким центрима и домовима за старе (лекари, медицинске сестре/техничари и неговатељи);
• 230 неформалних неговатеља (170 жена и 59 мушкараца) који се брину о старијим члановима својих породица.

Проф. др Наташа Милић са Медицинског факултета Универзитета у Београду представила је кључне налазе: Већина испитаника имала је умерен до висок ниво задовољства саосећањем – 49,0% до 50,0% код запослених и 72,2% код породичних неговатеља. Такође, присутан је умерен ниво замора саосећања, изражен кроз подскале изгарања (58,3% и 67,4%) и секундарног трауматског стреса (57,3% и 64,2%). Само 1% испитаника је имало низак ниво задовољства саосећањем, а свега 0,7% висок ниво секундарног трауматског стреса. Ниједан испитаник није показао висок ниво изгарања.

Тина Аничић, представница Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), истакла је важност бриге о старијима као и подршке особама које о њима воде рачуна. УНФПА подржава иницијативе које се баве унапређењем квалитета живота старијих и оснаживањем система који одговарају на демографске промене, уз посебан фокус на људска права и равноправност.

На крају, Сандра Перић из Коморе социјалне заштите нагласила је значај оваквих истраживања, посебно у осветљавању изазова са којима се суочавају стручни радници у систему социјалне заштите. Том приликом најавила је ново истраживање које ће бити спроведено у сарадњи са запосленима у центрима за социјални рад и Црвеним крстом Србије, са циљем да се дубље разуме и системски адресира проблем замора саосећања међу професионалцима који раде са вулнерабилним групама.