Данас је у Црвеном крсту Србије одржан панел под називом „У ритму златног сата - Изазови и перспективе за унапређење збрињaвања повређених у саобраћајним незгодама“.

Панелисти су били: проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, проф. др Крсто Липовац, професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедност у саобраћају, Матић Славиша, пуковник полиције, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције, спец. др мед. Слађана Антонијевић, пуковница полиције, Сектор за ванредне ситуације, др Ивана Стефановић, специјалиста ургентне медицине и  др Ади Хаџибеговић, специјалиста анестезиологије, реаниматологије и ургентне медицине.

Радовановић је поздравио присутне, представио учеснике панела и скренуо пажњу на то да Црвени крст жели што више грађана, не само возача, да обучи у првој помоћи.

Липовац је нагласио да је најзначајнији документ који Србија има у вези са безбедношћу у саобраћају Стратегија за безбедност, те да је циљ инкорпориран у овај документ у тренутку настанка био да се Србија сврста у једну од 10 најбољих земаља у Европској унији. Према његовим речима, 1992. године имали смо незавидан скор од 2000 погинулих у саобраћајним несрећама, док је данас погинулих око 500 годишње, иако је саобраћај развијенији и возила има више. „До 2030. године имамо циљ да преполовимо број погинулих“, закључио је Липовац.

Илић је казао да је Агенција за безбедност у саобраћају покренула пројекат психолошке подршке жртвама саобраћајних несрећа. Несумњиво је, истакао је Илић, да је спасавање живота најзначајније, али да је такође веома битно пружање психолошке подршке родитељима настрадалих као и онима који су остали са трајним инвалидитетом. Агенција, како је навео он, има 70 лиценцираних психолога и систем пружања психолошке помоћи. Илић је казао да је у плану интегрисано деловање свих хитних служби, а да је наредни задатак и циљ да се успоставе хеликоптерске јединице за пружање хитне медицинске помоћи.

За сва ургентна стања, истакао је Радовановић, време је кључно. Према његовим речима, први минути саобраћајне незгоде критични су будући да се значајан проценат  смртних исхода у саобраћајним незгодама, чак више од 50%, дешава у том периоду, те је зато веома битно да се познају мере лаичке прве помоћи јер су у првим минутима повређени упућени на оне који се налазе на лицу места. Радовановић је навео три најчешћа облика траума који воде у смрт: престанак дисања, јака и масивна крварења и повреда кичменог стуба.

Управо због помоћи коју повређени могу да добију на лицу места, истакао је Радовановић, важна је стална едукација, понављање и обнављање обуке и стандардизација квалитета и контроле обука. Он је представио и нов програм који је у току у Црвеном крсту Србије, а који подразумева напредну област прве помоћи.

Матић је казао да се уз смањен број погинулих од 2009. године смањује и број повређених. Он је скренуо пажњу на то да је полиција прва која долази на лице места и да она ствара услове за долазак других служби. Такође, навео је и да је пред полицајцима задатак да процене степен повреда и да процене да ли је потребно звати хитну помоћ и ватрогасце, због чега је важно да се што више припадника саобраћајне полиције обучи у пружању прве помоћи. Он је навео још један важан задатак, а то је да полиција на терену спречи да дође до секундарне саобраћајне несреће.

Антонијевић је рекла да свака техничка интервенција у саобраћају изгледа другачије па је поред психичке и физичке спремности неопходно и изузетно знање, адекватна опрема и алати. Како је казала, неопходна је и сарадња са саобраћајном полицијом и осталим хитним службама тј. хитном медицинском службом. Ватрогасац-спасилац мора бити оспособљен да помогне медицинској служби на терену, због чега се посебна пажња посвећује обукама већ на Основном ватрогасном курсу. Према њеним речима, полазници - будући ватрогасци се обучавају за рад на техничким интервенцијама у саобраћају а на часовима  прве помоћи упознају се са саобраћајним трауматизмом и увежбавају извлачење повређених из возила. Такође, нагласила је она, постоје и посебни курсеви за техничке интервенције у саобраћају за ватрогасце-спасиоце који су већ у служби а који се изводе у сарадњи са локалним Хитним медицинским службама.

Стефановић је рекла да десет платинастих минута за колико би хитна помоћ требало да буде на месту несреће почињу од тренутка саме несреће и да је кључно да онај ко је присутан, ко је на лицу места, пажљиво слуша инструкције лекара из хитне помоћи, те да према њима и поступа. Она је нагласила да нема места страху, да је важно прићи, одговорити на питања лекара хитне помоћи и учинити основно, јер  само нечињење води у смрт. „Од понашања очевидаца зависе све остале карике у ланцу спасавања“, казала је Стефановић  и посебно је истакла да све хитне службе у циљу спасавања живота морају радити заједно.

„Лечење почиње на месту несреће, а исход лечења у великој мери зависи од првих минута. Сваки спасен минут у прехоспиталној фази значи добијен сат у болници – и често један спасен живот“, рекао је Хаџибеговић. Он је истакао да су превенција, прва помоћ и деловање хитних служби једнако важне као и најсавременија болничка нега, која касније долази на ред, те да нас напредна прва помоћ -  ИТЛС, са својих ‘платинастих десет минута’, подсећа да управо у том кратком времену одлучујемо о животу.  

Деловање након саобраћајне незгоде један је важних аспеката безбедности саобраћаја који треба да обезбеди максималну могућност преживљавања и здравственог опоравка повређених у саобраћају.

Црвени крст Србије свој допринос остварује и у домену четвртог стуба националне Стратегије безбедности саобраћаја која се односи на  формирање безбедних учесника у саобраћају. Организације ЦК годишње у првој помоћи оспособе преко 33,000 грађана, самим тим учесника у саобраћају. Од тога, годишње је у  просеку преко 12,000 ученика основних и средњих школа, око 2,000 предшколаца и 13,000 грађана из редова запослених.

Foтo: Стефан Симoнoвић