Студија „Замор саосећања: Секундарна трауматизација запослених у установама дуготрајне неге и породичних неговатеља“ настала је у оквиру трогодишњег пројекта „Иновативне услуге у локалној заједници – ICCC“, који је спровођен у шест локалних заједница у Аустрији, Србији и Црној Гори. У Србији су пројекат реализовале организације Црвеног крста у Сомбору и Пироту.

Пројекат је финансиран од стране Европске комисије, а суфинансиран од стране Аустријске развојне агенције.

Сви термини изражени у граматичком мушком роду у овој публикацији подразумевају и мушки и женски род особа на које се односе.

Овај документ одражава искључиво ставове аутора, те се Европска комисија и Аустријска развојна агенција не могу сматрати одговорним за начин на који се информације у документу користе.

Главни налази студије:

Резултати су показали присуство замора саосећања и код запослених у установама дуготрајне неге и код неформалних (породичних) неговатеља.

• Запослени у институцијама:
  Просечна оцена на скали задовољства саосећања износила је 40,28 (СД=6,81), на скали изгарања 23,71 (СД=6,89), а на скали секундарног трауматског стреса 25,07 (СД=7,18).
  Већина испитаника имала је умерене или високе нивое задовољства саосећањем (49,0% и 50,0% респективно), уз умерене нивое замора саосећања (изгарање – 58,3%, секундарни трауматски стрес – 57,3%).
• Неформални неговатељи:
  Просечан резултат на скали задовољства саосећањем био је 31,58 (СД=8,23), на скали изгарања 27,66 (СД=8,64), а на скали секундарног трауматског стреса 28,37 (СД=8,33).
  Већина испитаника (72,2%) имала је умерено задовољство саосећањем, са умереним нивоима замора саосећања (изгарање – 67,4%, секундарни трауматски стрес – 64,2%).

Иако је број испитаника са високим вредностима изгарања и секундарног трауматског стреса мали, чињеница да више од половине професионалаца и неформалних неговатеља има умерене вредности указује на потребу за већом пажњом према менталном здрављу запослених.

Препоруке:

Установе за дуготрајну негу требало би да развијају системе подршке: редовне супервизије, терапијске групе, обуке за превенцију стреса и адекватне паузе за одмор. Такође је важно размотрити и посебне изазове са којима се суочавају запослени у руралним срединама – виши скорови замора могу бити последица већих обавеза, удаљености, ограниченог приступа услугама и веће изолације.

Ова сазнања могу допринети креирању јавних политика које обезбеђују додатну подршку неговатељима, нарочито у руралним подручјима, кроз бољу инфраструктуру, транспорт и доступност психосоцијалне помоћи.

У контексту демографских промена, укључујући старење популације и миграције радне снаге, неопходно је даље истраживање фактора ризика и заштитних фактора који утичу на ментално здравље неговатеља. Циљане политике и истраживања могу допринети бољој подршци и унапређењу квалитета неге.

Аутори: Милутин Врачевић, Наташа Тодоровић, Наташа Милић, Дејана Станисављевић