Ово истраживање, спроведено од стране Црвеног крста Србије у сарадњи са Аустријским Црвеним крстом и СеЦонС групом за развојну иницијативу, испитује како трошкови дуготрајне неге доприносе ризику од сиромаштва код грађана старијих од 65 година. Истраживање је финансирано од стране Савезног министарства за рад, социјална питања, здравство, негу и заштиту потрошача Републике Аустрије. Студија комбинује квантитативну анкету спроведену на узорку од 600 испитаника и квалитативне интервјуе, са циљем мапирања кључних изазова са којима се старије особе суочавају у обезбеђивању помоћи и подршке.

Кључни налази

Резултати истраживања указују на сложену економску реалност старијих особа: док део популације успева да задржи самосталност, значајан број старијих лица суочава се са озбиљном економском несигурношћу услед потреба за негом.

• Финансијски притисак: Пензије представљају доминантан извор прихода за 74,8% испитаника, али скоро половина наводи да ти приходи нису довољни за покривање основних животних потреба.
• Цена неге: Економска рањивост приморава старије особе на тешке изборе; 34% испитаника изјавило је да су смањили или у потпуности одустали од трошкова за храну, комуналије или лекове како би могли да приуште неопходну негу.
• Ослањање на неформалну подршку: Иако 76,2% старијих особа има потребу за помоћи у свакодневним активностима, велика већина (94,3%) ослања се на неформалну, неплаћену помоћ чланова породице, јер су формалне услуге често финансијски недоступне.
• Неједнак приступ: Ризик од сиромаштва и недостатка адекватне неге нарочито је изражен код жена, особа које живе саме и становника руралних подручја, где су формалне услуге дуготрајне неге ограничене или непостојеће.

Извештај се завршава низом циљаних препорука усмерених на унапређење законодавног оквира и система услуга, са циљем очувања достојанства, безбедности и квалитета живота старије популације у Србији.

Аутори:

Тијана Вељковић, Јована Чворић, Марија Бабовић, Милица Стевић, Наташа Тодоровић, Милутин Врачевић