У четвртак 7. новембра 2019. године у Црвеном крсту Србије одржана је Конференција „Међугенерацијска солидарност између породице и државе“  на којој су представљени резултати три истраживања спроведена у току 2019. године. Сва три истраживања радио је Црвени крст Србије у партнерству са академским институцијама и партнерским организацијама цивилног друштва. Сама конференција је организована као део пројекта који су реализовали Црвени крст Србије, организације Help Net и Центар за одговорну акцију, а уз подршку Кабинета министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику проф. др Славице Ђукић Дејановић.

Циљ истраживања био је да се испитају односи и везе међу генерацијама у различитим окружењима и контекстима, али такође и да се истраже потребе и проблеми неформалних неговатеља. Резултати ових истраживања треба да послуже као смернице за формулисање препорука за унапређење јавних политика и дизајнирање услуга које су прилагођене потребама породица и свих генерација. Не мање важно, резултати истраживања треба да послуже за промовисање једнаких могућности за све генерације и њихово учествовање у друштву.

Конференцију је отворио проф. др Драган Радовановић, председник Црвеног крст Србије говорећи о позитивним искуствима сарадње са Медицинским факултетом универзитета у Београду и организацијама цивилног друштва, као и мисији Црвеног крста Србије у развијању солидарности.

Министарка без портфеља у Влади Србије, проф. др Славица Ђукић Дејановић је говорила о тренду демографског старења и преображају структуре породице који заједно чине међугенерацијску солидарност у  свим друштвима, заједницама и породицама још важнијом. Она је напоменула да структура породице јесте промењена, али се њена функција не смањује и не мења и да је неопходно кроз истраживања тражити правилан баланс улога породице, државе, неформалних неговатеља и формалних услуга неге, услуга у заједници и у институцијама, како би се кроз реформу јавних политика припремио одговор на демографско старење.

Прво истраживање, “Међугенерацијска солидарност између породице и државе” представиле су проф. др Дејана Станисављевић са Медицинског факултета у Београду и  Наташа Тодоровић, сарадница Црвеног крста Србије. Ово истраживање спроведено је током јуна и јула месеца 2019. године у петнаест општина у Републици Србији, путем анонимне анкете “лицем у лице”. У истраживању је учествовало 1.423 особе различитих генерација.

Највећи број испитаника (82%) навео је емотивну блискост и (79%) добар квалитет комуникације с децом, а установљена је и интензивна међугенерацијска размена у којој све генерације дају али и добијају. На пример, пружање емоционалне подршке је скоро идентично у оба смера (66,9% одрасле деце је пружа својим родитељима, а 64,4% је добија од њих), 46,5% одрасле деце помаже родитељима у кућним пословима а 37,5% њих ову помоћ прима од родитеља. Посебно треба нагласити да у пружању финансијске подршке знатно више одрасле деце њу добија од својих родитеља (46,7%) него што је даје (36,2%) а што указује на нетачност предрасуде да старије особе представљају економско оптерећење за своје породице и за друштво.

Истраживање “Старење и међугенерацијска солидарност у институционалном смештају” представили су проф. др Наташа Милић са Медицинског факултета Универзитета у Београду и др Милутин Врачевић, сарадник Црвеног крста Србије. Овим истраживањем обухваћено је 373 испитаника – 309 из државних домова за старије и 64 из приватних домова. Истраживање је показало да велика већина корисника домова за старије као разлог преласка у дом наводи немогућност да живе сами (49,7%), изненадну болест (17,3%) и жељу да се не буде на терету својој деци (21,2%). Код налаза који се односе на квалитет живота корисника, важно је уочити везу између квалитета живота и социјалних односа са породицом и пријатељима.

Треће истраживање “Унапређење положаја неформалних неговатеља у Републици Србији” представиле су проф. др Бојана Матејић и проф. др Босиљка Ђикановић, обе са Медицинског факултета Универзитета у Београду. Ово истраживање односило се на детектовање потреба и проблема са којима се неформални неговатељи у Србији суочавају. У истраживању су учествовале укупно 352 особе које су се идентификовале као неформални неговатељи а  ове неговатељице  и неговатељи најчешће негу пружају својим најближим крвним сродницима: 38,6% негује своје родитеље, 15,6% своје супружнике, а 13,4% своју децу. Одређени број неформалних неговатеља/ица је навео да нема никакву додатну помоћ у неговању и бризи за ближњег (14%), док су остали најчешће наводили да им помоћ и подршку пружају њихова деца (43.2%), затим супружници (36.4%), као и други чланови породице и пријатељи.

У последњој сесији на конференцији су Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић, сарадници Црвеног крста Србије представили и водич за неформалне неговатеље “Ја, неформални неговатељ”, који садржи кратке савете за неформалне неговатеље, како да што квалитетније брину о особи коју негују, али и како да се брину о себи и о сопственом здрављу. 

На конференцији се чуло и да неформалну негу најбоље описују речи Rosalynn Carter, бивше прве даме Сједињених Америчких Држава: „На овом свету постоје само четири врсте људи: они који су били неговатељи; они који су тренутно неговатељи; они који ćе бити неговатељи и они којима ćе требати неговатељ. ”