Пространа равница, наслеђе Панонског мора, оранице, ширина и бескајна војвођанска душа. Људи мирни и радни, поносни на своју равницу, то  су Сомборци. Она  широка душа доказала се деведесетих када је град примио више од 25.000 избеглица из бивших Југословенских Република. У неким сомборским селима прогнаника је било дупло више од становника. Та невоља прође, а друга дође. Мигранти из далеких земаља  пре више од годину дана пристигоше у равницу. Стрпљиво, са предходним тужним али корисним искуством, Црвени крст Сомбора постаде неопходан Ирачанима, Ираницима, Авганистанцима, Сиријцима, Пакистанцима и Сомалијцима. Сви они гоњени ратом, страхом, тугом, неизвесношћу чекајући боље дане населише се 5 километара од града.

У прихватном центру за мигранте у Сомбору данас је 111 миграната, четрнаест породица са 48 деце и 34 самаца. У пријатној хладовини равнице, мигратски дан протиче споро. Сви би желели брже да се домогну Европе, или бар Мађарске. Али, ред је ред и одлази  само неколико породица недељно. Деца иду у школу, онима мањима гради се кутак за игру у хладовини, љуљашке су већ намештене. Ту је и терен за разне спортове. Све то  да се скрати време чекања на пролаз кроз следећу границу.

И младом брачном пару из Багадада време споро пролази. Марува (27 година) и Касим (25) Шафеи добили су и сина у Србији.  Дечак је рођен у Нишу пре 10 месеци. Касим  је изгубио родитеље и брата у бомбардовању Багдада. Њему и његовој породици се жури у Швајцарску. До Србије су путовали неколико месеци кроз Турску, Грчку и Македонију. Његова  жена наводи ствари које јој се допадају у Србији, то су клима, вода које има свуда и клима уређаји који раде непрекидно, а не као у Ираку тек по који сат. И храна је добра, мада не може баш све да једе. Жеља јој је да што пре види бар Мађарску и да  заборави мигратске дане. А Србију неће моћи, јер јој је она место рођења сина првенца.

Рамазан је и на подели оброка је мања гужва. Неке породице ручају, а неке ће сачекати да Сунце оде на починак. Наши саговорници посте и први оброк, у ствари сва три, подићи ће у 18 часова. Не смета им што не пију и не једу по цели дан, то је, кажу лако, ако се верује.

А сви мигранти верују да их бољи дани чекују негде другде .

Црвени крст Сомбора припрема оброке за мигранте у својој блиставо чистој кухињи где се кува и за кориснике народних кухиња. Три пута дневно, седам дана у недељи, оброци се доносе у прихватни центар за мигранте. На кухињи и трпезарији уредно налепљене ознаке донатора који су помогли да Црвени крст Сомбора буде ефикасан. Волонтери и запослени Црвеног крста Сомбора сталожено, прецизно и пре свега с пуно душе брину о мигрантима.