Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

Прва фокус група у оквиру пројекта “Међугенерацијска размена”


27.01.2019

У оквиру истраживања под називом “Међугенерацијска размена” које Црвени крст Србије спроводи уз подршку Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику 23. јануара у Црвеном крсту Палилула одржана је прва фокус група уз учешће различитих генерација. Припадници млађе генерације, припадници средње сендвич генерације и припадници старије генерације сложили су се да је солидарност међу генерацијама пре свега разумевање и подршка. По учесницима проблем настаје када се јаве очекивања, очекивања која ми имамо у односу на друге и очекивања која други имају у односу на нас, јер неварбализована очекивања у најевећем броју случајева контаминирају однос не само међу генерацијама, већ и унутар једне генерације.

Када се говори о међугенерацијској солидарности она се не дешава само у породици, већ и на послу, у превозу, на улици, у институцијама, на културним догађајима, али и међу комшијама у улици и згради где живите, “Међугенерацијска солидарност је свуда око нас”.

Старије особе учесници фокус групе сматрају да конкретно у породици у садашњем тренутку да је однос старијих према деци бољи у односу на однос деце према старијима. Садашњи родитељи имају мања очекивања од своје деце.

Млађи учесници фокус групе сматрају да код ове теме морамо да будемо опрезни, јер нас очекивања често стављају у лошу ситуацију, а кључ солидарности је када се ради из љубави, а не из очекивања. Требало би као заједница да будемо солидарнији и да промовишемо позитивне друштвене вредности друштва у коме нико неће бити заборављен и остављен.

Старије особе углавном помажу у чувању унука, чиме доприносе да њихова деца раде, али и око кувања, набавке и других услуга подршке. Са друге стране млађе особе помажу у пословима неге и бриге за остареле чланове породице. С тим да се и средња и млађа генерација суочава са осећањем кривице, јер због посла и обавеза не могу да проводе довољно времена са остарелим родитељима и бакама и декама.

Наравно постоји граница коју треба повући, постоје ситуације у којима је потребна посебна врста подршке, за коју нису сви чланови породице довољно едуковани и обучени, у том случају је потребна системска подршка.

Сви присутни су се сложили да је потребна едукација свих генерација како би се изградила кохезија друштва и солидарност на свим нивоима и у свим контекстима. Потребно је тему међугенерацијске солидарности имати и у школама и у клубовима за старује што би довело до буђења међугенерацијске емпатије.