Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

СОЦИЈАЛНА УКЉУЧЕНОСТ СТАРИЈИХ ОСОБА (65+) У СРБИЈИ


05.02.2018

Представљени резултати истраживања Црвеног крста Србије "СОЦИЈАЛНА УКЉУЧЕНОСТ СТАРИЈИХ ОСОБА (65+) У СРБИЈИ"

 

Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС 05. фебруара 2018. године на конференцији "СОЦИЈАЛНА УКЉУЧЕНОСТ СТАРИЈИХ ОСОБА (65+) У СРБИЈИ" представили сурезултате истраживања о положају и социјалној укључености старијих особа у Србији. Мерење социјалне укључености/искључености је изазов захваљујући њеној мултидимензионалној природи и недостатку стандардних извора података у свим државама и за све осетљиве социјалне групе. Упркос ограничењима, постојећи подаци омогућавају смислену анализу кључних аспеката укључености/искључености.

Истраживање о социјалном укључивању старијих особа сачињено је на основу статистичких података из званичних евиденција, као и доступних података, а у обзир су узети материјални услови живота, приступ ресурсима и услугама, друштвена партиципација и социјалне мреже, слободно време, животни стилови, култура и комуникација, квалитет живота и субјективно задовољство.Истраживање о социјалној укључености старијих у Србији спровела је SeConS група за развојну иницијативу.

Подаци показују да становништво у нашој земљи спада међу најстарије популације глобално, са прогнозом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и миграција млађег становништва. Слика о старијем женама и мушкарцима у Србији, различитим аспектима њиховог положаја и условима живота говори да је њихов статус релативно неповољан, у поређењу са старијим особама које живе на подручју Европске уније.

Према изнетим подацима, у 2016. години популација стара 65 и више година чинила је 19 одсто укупног становништва, од којих је само 15 одсто било запослено. Родне разлике су приметне, па је стопа запослености за мушкарце износила 19,5 одсто, а за жене 9,6 одсто. Истраживање је такође показало даје потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капаците лечења и неге старијих у кућним условима. Добар пример унапређења здравствених услуга је увођење електронских рецепта. Важан аспект старења је обезбеђивање финансијске сигурности у старости.

Старије особе чине 15% корисника социјалне заштите, а најчешћа услуга на коју се одрасли и старији корисници упућују јесте помоћ у кући.Потребно је проширити спектар и капацитет услуга социјалне заштите.

Током 12 месеци који су претходили истраживању о употреби информационих технологија, само је 17% становништва старог 65 и више година користило компјутер, што је знатно ниже него за исту популацију у ЕУ 28 (52%).

„Ово је шесто велико истраживање које Црвени крст Србије спроводи у циљу унапређења положаја старијих особа у Републици Србији, јер кроз прикупљање и анализу податка можемо јасно да сагледамо потребе и проблеме са којима се сусрећу и да на основу тога дефинишемо препоруке за побољшање њиховог статуса. Истраживање представља само део дугогодишњег залагања Црвеног крста Србије да се са једне стране побољша положај старијих особа, а са друге стране да се препозна њихов потенцијал и да се они укључе у све сфере друштва“ – изјавила је Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

Истраживање је спроведено у оквиру трогодишњег регионалног пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа (TASIOP)“, у којем учествују мреже организација цивилног друштва из пет држава Западног Балкана. Пројектом координира Црвени крст Србије, а реализује се уз финансијску подршку Европске уније, Аустријске агенције за развој и Аустријског Црвеног крста.