Уметница са Исланда госпођа Radhildur Ingadottir после 20 година поново се нашла у Србији. Њен први долазак у Сремске Карловце био је 1998. године, у неко тужно и магловито време пред Светог Николу. Она је живећи на далеком острву и у свом свету украсила 500 прслука које је желела да поклони некоме коме је то потребно али не само из естетских разлога. Црвени крст Исланда је предложио да ови одевни предмети буду поклон избеглицама које  живе у Србији. У то време „на брдовитом Балкану“ једни ратови су тек утихнули, а други су већ мирисали. Два света спојена предивом, умрежена нитима тканине, осликана љубављу показала су да смо више слични него ли различити. Сећања и осећања нису избледела ни са једне стране, само су године прошле и офарбале косе на глави у друге боје.

У Црвеном крсту Сремски Карловци госпођу Radhildur дочекала је Зора Мијатовић, председница, која је пре 20 година била секретар  организације. На зидовима куће у којој станује Црвени крст  захваљујући помоћи људи са Исланда,  урамљене су  слике  лепота ове земље. На столу већ спремно чекају фотографије из прошлости где обе госпође препознају људе и догађаје, подсећају се места које су заједно обишле. Уметница је и прву своју посету снимала, а то је планирала да учини поново сада.

Избеглице које је зими грејао прслук љубављу украшен на Исланду давно не станују више у колективном центру у центру Карловца. Отишли су својим неизвесним путевима, углавном у иностранство. Ипак, неки су и остали да у Срему, окружени манастирима и виноградима свију свој нови дом. Тако је и Гордана с мужем и троје деце у новој кући на брду окружена ружама. Има ту још њених земљака из Хрватске и Босне. Госте дочекује срдачно, какав је и ред. И она вади албуме с фотографијама Исланда. Њен супруг, желећи да обезбеди кров над главом породици, неко време је радио у овој острвској земљи. Она и деца нису стигли до тамо, било је то превише скупо путовање. Ипак, захваљујући новцу који је муж зарадио купили су плац и нови дом се ускоро завршава. Госпођа Inagadotiir поклања беле каменчиће деци. Они се на Исланду стављају на прозор да их Сунце обасја, а они преламају светлост и претварају је у спектар дугиних боја.

И без каменчића у џепу, светлост и топлина обасипа и греје и нас на путу ка кући. Дуга са Исланда прешла је брда и долине и спустила се у центар српске  културе и духовности Сремске Карловце космички повезујући два далека али блиска народа.