Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

Циљеви одрживог развоја - Регионални (UNECE) форум


29.03.2021

Психолошкиња Наташа Тодоровић

Округли сто 4.1 Циљеви одрживог развоја и COVID-19 - Како подаци и статистика могу помоћи да одговор на кризу (обнова) буде бољи?

 

Регионални форум о Циљевима одрживог развоја одржао се од 10. до 18. марта 2021. године онлајн и садржао је 12 виртуелних округлих столова који су се одржали од 10. до 16. марта 2021., након чега су следиле пленарне седнице форума 17. и 18. марта 2021. Регионални форум за 2021. такође је дао простор за низ дискусије у 20+ пратећих догађаја (side event).

 

Стручна сарадница Црвеног крста Србије, психолошкиња Наташа Тодоровић, је чланица Управног тела Регионалног механизма за ангажовање организација цивилног друштва (https://unece-rcem.eu/rcem-concept-note/), представља организације које се баве старијим особама, и одабрана је од стране НВО да изјаву у оквиру округлог стола 4.1 о теми која се односи на податке и статистику, и начину на који нам ова област може помоћи по питању боље реконструкције. Овом приликом Наташа Тодоровић је навела да:

Имамо средства и прилику да доношење одлука заснивамо на доказима и успоставимо јавну политику засновану на знању и проверљивим информацијама. Наш успех или неуспех у постизању циљева одрживог развоја почива на томе да смо у стању да ’ценимо оно што меримо’.

Међутим, информациона револуција се још увек одвија и то не равномерно и фер, чак и поред усвајања Агенде 2030 и обавеза држава чланица, међународних финансијских институција и приватног сектора. Стога је од суштинске важности да схватимо ко и шта нам недостаје и како можемо ићи напред да бисмо изградили свет у коме нико не остаје заборављен. Подаци нам могу испричати снажну причу о томе како се постављају приоритети. На пример, подаци UN Women данас истичу да су у кризи COVID-19 најтеже погођене здравствена и социјална заштита, образовање и кућне услуге, у којима претежно раде женске раднице – дакле, све ствари које су нам потребне и на које се ослањамо. Али план опоравка ЕУ фокусиран је на секторе у којима доминирају мушкарци - грађевинарство, енергетика, пољопривреда, транспорт и информације и комуникације. Како се то догодило? Где је социјална инвестиција?

Једно од главних питања је како претпоставке и предрасуде стоје иза идеје да је једнак приступо погодан за све. У пољу којим се ја бавим, старењу, врло је јасно и није прихватљиво да се подаци за старије особе групишу у једну велику категорију где се сви старији од 65 година исто третирају, без анализе пола и инвалидитета, и да постоје арбитрарни прекиди у прикупљању статистике - на пример за особе старије од 74 године – иако знамо да у овом региону људи живе до дубоке старости.

Криза COVID-19 показала је јасно колико је важно бити у могућности документовати и делити и унакрсно поредити више података о погођеним људима, са подацима о здравственој заштити, социјалној заштити, покривености социјалном заштитом, становању, врстама посла и приступу дечијем додатку и пензији.

У будућим кризама такође ћемо морати да користимо информације о нивоима и утицају климатских промена, локализованим временским променама, загађењу ваздуха, локализованим кризама везаним за храну или лекове итд. Иако је статистика прикупљена путем јавних служби и пописа важна, такође треба да се побринемо да диверзификујемо изворе података.

Као закључак свог излагања, Наташа Тодоровић је истакла да је потребна боља употреба постојећих података и паметнији начини прикупљања, класификовања, анализе и размене, али такође да морамо увек бити пажљиви да не паднемо у дигиталну замку и верујемо да знамо све што треба знати само зато што рачунари и алгоритми сада раде за нас.

Комплетна писана изјава на линку: https://unece-rcem.eu/4-1-sdgs-and-covid-19-how-can-data-and-statistics-help-building-back-better/

Изјава на форуму: https://www.youtube.com/watch?v=bl_qpm9zs-E&t=65s