„Ментално здравље неформалних неговатеља“ је публикација у којој су представљени резултати истраживања Црвеног крста Србије у коме је  учествовало 798 неформалних неговатеља из 41 општине у Србији.  Општи циљ истраживања био је да се сагледа утицај и ефекти неформалне неге (пре свега током епидемије COVID-19) на ментално здравље неговатеља/ица и да се на основу резултата истраживања израде препоруке за планирање и развој јавних политика којима би се побољшао квалитет живота, промовисало унапређење менталног здравља неформалних неговатеља/ица и развиле услуге подршке. Старост анкетираних неформалних неговатеља/ица се кретала од 18 година, колико је имао/ла најмлађи неговатељ/ица, до 92 године, колико је имао/ла најстарији. Највећи број неформалних неговатеља/ица брине о једној особи (84.9 %), 12.6% брине се о две особе, о три или више особа води бригу 2.6% особе.

Неки од резултата показују да:

Блага депресија је била заступљена код 11.2% неформалних неговатеља/ица, а умерена депресија код 8.6% испитаника. Седам посто неформалних неговатеља/ица је било у тешкој депресији.

Током пандемије неформалним неговатељима/ицама најпотребнија је била заштитна опрема (32%) информације (29,3%), док је потребу за додатном помоћи имало 18.5% неформалних неговатеља/ица а средства за хигијену су била потребна код 14.8% неформалних неговатеља који су били испитаници.

Такође, 67.3% сада више страхије за здравље своје и/или неговане особе.

Неформални неговатељи лошије самопроцењеног здравља, који негују особу већег степена захтевности и зависности у обављању базичних активности свакодневног живота, са недовољним финансијским средствима за подмиривање потреба неговане особе и дужим трајањем дневне неге имају веће укупно оптерећење.

Истраживање је спроведено захваљујући финансијској подршци Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA).

Аутори: Милутин Врачевић, Наташа Тодоровић, Дејана Станисављевић и Наташа Милић