Црвени крст Србије и Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) су 30. новембра организовали међународну онлине конференцију под називом „Ментално здравље неформалних неговатеља“.

Конференцији је присуствовало 53 учесника, односно представници различитих агенција: Уједињених нација, HelpAge International, Међународне мреже за превенцију насиља над старијима, представници Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Референтног Центра за психоосцијалну подршку Међународне федерације, представници националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, представници различитих институција у Републици Србији, представници цивилног друштва, као и представници Црвеног крста Србије.

На конференцији су говорили Невена Шовић из UNFPA, проф. др Наташа Милић, Медицински факултет Универзитета у Београду и Наташа Тодоровић и др Милутин Врачевић. На конференцији су представљени резултати истраживања које је спроведено током јула и августа месеца 2020. године, са циљем да се сагледа утицај и ефекат неформалне неге (пре свега током епидемије ЦОВИД 19) на ментално здравље неговатеља/ица али и како би се израдиле препоруке за планирање и развој јавних политика којим би се побољшао квалитет живота и неговатеља и особа којима је нега потребна. Неформални неговатељи играју централну улогу у пружању дуготрајне неге у свету, процењује се да између 70% и 95% дуготрајне неге пружају чланови породице, рођаци, пријатељи и комшије.

У истраживању Црвеног крста Србије учествовало је 798 особа из 41 општине у Србији. Старост анкетираних неформалних неговатеља/ица се кретала од 18 година, колико је имао/ла најмлађи неговатељ/ица, до 92 године, колико је имао/ла најстарији. Највећи број неформалних неговатеља/ица брине о једној особи (84.9 %), 12.6% брине се о две особе, о три или више особа води бригу 2,6% особе.

 

Резултати истраживања показују:

• Блага депресија је била заступљена код 11.2% неформалних неговатеља/ица, а умерена депресија код 8.6% испитаника. Седам посто неформалних неговатеља/ица је било у тешкој депресији.
• Током пандемије неформалним неговатељима/ицама најпотребнија је била заштитна опрема (32%) информације (29,3%). Док је потребу за додатном помоћи имало 18.5% неформалних неговатеља/ица а средства за хигијену су била потребна код 14.8% неформалних неговатеља који су били испитаници.
• Такође, 67.3% сада више страхије за здравље своје и/или неговане особе.

Неформални неговатељи лошије самопроцењеног здравља, који негују особу већег степена захтевности и зависности у обављању базичних активности свакодневног живота, са недовољним финансијским средствима за подмиривање потреба неговане особе и дужим трајањем дневне неге имају веће укупно оптерећење.

Препоруке су: Формално препознавање неформалних неговатеља као партнера у систему услуга дуготрајне неге без којих овај систем не би могао да функционише; развијање већег броја и проширивање спектра формалних услуга система дуготрајне неге, уз повећање њихове доступности; развијање услуга предаха; омогућити едукацију неформалних неговатеља.

Препоруке за COVID-19: Доступност јасних и увремењених информација; интервенције током кризе COVID-19 показују да на свим нивоима треба обезбедити да формални и неформални неговатељи/це имају одговарајућу заштитну опрему и заштитна средства која ће њих и особе о којиј брину да заштите од потенцијалне инфекције; потребно је омогућити психолошку прву помоћ и психосоцијалну подршку неформалним неговатељима, како путем интернета и телефона (где некад немају потребну приватност); континуирана обука за неформалне неговатеље/ице треба да садржи и елементе управљања кризним ситуацијама, како би се усвојиле технике самозаштите и заштите.

У будућности ће телемедицина омогућити да се смањи оптерећеност неформалних неговатеља/ица, то је посебно значајно током епидемије и ванредног стања. Такође, треба промовисати волонтирање, међугенерацијску и интрагенерацијску солидарност као есенцијалне одговоре на демографске промене и еволуирајуће потребе све старијег становништва.