На позив Програма за старење Уједињених нација (UN DESA) Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије учествовала је на онлајн састанку експертске групе на тему „Изградња боље будућности за старије особе након COVID-19“ између 2. и 5. марта. Састанак је окупио 20 стручњака, укључујући представнике држава чланица, цивилног друштва, академика и релевантних заинтересованих страна да истраже и предложе конкретне препоруке о томе како осигурати да се старење и старије особе адекватно третирају и активно укључе у рад на опоравку након COVID-19.

Наташа Тодоровић говорила је на тему „Превенција и одговор на насиље, злостављање и занемаривање“ у оквиру сесије I „Економско и социјално укључивање након COVID-19“. Њена дискусија је била насловљена „Позив за буђење: Превенција и одговор на насиље, злостављање и занемаривање“, а ево неколико најважнијих њених делова:

Једна од лекција коју смо научили током протекле године пандемије је да су ванредне ситуације попут ове, наравно огроман глобални проблем, али такође представљају „савршену олују“ фактора ризика за злостављање старијих особа. Један од начина да то посматрамо је кроз три главне компоненте. Прва компонента је лако разумљива. За старије особе социјална изолација је познат фактор ризика од злостављања. Ограничен приступ услугама зддравствене заштите које су до сада користили, као и не-COVID здравственој заштити – редовни прегледи, дијагностика итд. – може довести до погоршања здравственог стања и смањења њихове аутономије што их може изложити већем ризику од злостављања. Такође постоји ризик финансијских проблема за старије особе које морају да троше више новца из свог џепа за услуге здравствене заштите, јер систем није у стању да задовољи њихове потребе током епидемије. Поврх тога, можда своје пензије морају да користе за финансијску подршку члановима породице који су изгубили сопствене приходе, опет због пандемије.

Друга компонента је везана за неформалне и формалне неговатеље које посебно погађају пандемија и изведене епидемијске мере. Знамо да су неформални неговатељи окосница сваког система услуга дуготрајне неге на свету, а током пандемије суочавају се са свим проблемима са којима се суочавају сви остали, попут ризика од инфекције, ограничења кретања, губитка сигурности прихода итд. али поврх тога имају све додатне проблеме у вези са пружањем неге старијим особама.

Трећа компонента је раширени ејџизам, један од основних узрока злостављања старијих, са свим предрасудама и стереотипима о старијим особама. С друге стране, третман старије популације као хомогене и негирање њене разноликости нас спречава да идентификујемо оне делове ове популације који су под већим ризиком од злостављања, као што су функционално зависне особе, старије жене, социјално искључене старије особе. Током пандемије, старије особе широм света су третиране или са превише заштитничким, патерналистичким ставовима или су биле мете неправедног беса. И једно и друго је лоше. Одузимање старијим особама права да сами одлучују и делају у име њихове заштите само је прикривена сила, а  са друге стране, оптуживање старијих за пад економије током пандемије није само ејџистичко веć и потпуно погрешно.

Пандемија COVID-19 требало би да буде позив на буђење како би старије особе биле укључене у планирање одговора на ванредне ситуације, буџетирање, расподелу улога и активности, уз коришћење њихових капацитета и ресурса и простор да они изразе своје потребе и  дају своје препоруке. Ово би требало да буде нормално, не би требало ни да уопште разговарамо о томе, али ово је ипак још увек идеал, а не стварност. Још се нисмо пробудили.

Годину дана унутар пандемије, пракса прикупљања података и даље је „слепо“ за разноликост старије популације, мере и политике се и даље доносе без значајног учешћа старијих особа, групе под већим ризиком и даље остају без подршке, и даље желимо да заштитимо старије особе без да им дамо место за столом. Говоримо о очувању економије, истовремено потпуно занемарујући велики допринос који старије особе дају економији широм света.

Важно је никада не заборавити да људска права не застаревају и да људска права старијих особа морају бити заштићена у пуној законској мери као и било која друга. Нова Конвенција Уједињених нација о људским правима старијих особа помогла би у заштити људских права старијих особа на свим нивоима и у свим окружењима.

Линк за видео изјаву: https://www.youtube.com/watch?v=3Yg0dgIXiBI&t=31s