„На ничијој земљи-родно засновано насиље над старијим женама (65+) у Републици Србији“ део је пројекта део је пројекта под називом „Оснаживање старијих жена: Превенција насиља путем мењања друштвених норми у Србији и Аустрији (EmPreV)“, који је финансијски подржала Европска унија и Аустријска развојна агенција.

Циљ ове студије је да прикаже стање у погледу распрострањености, карактеристика и последица родно заснованог насиља над старијим женама, као и степен у коме се оне, у потреби за заштитом од насиља, обраћају различитим институцијама и организацијама, те на који начин тај систем одговара на њихове потребе.

Истраживање се састојало из квантитативног и квалитативног дела. У квантитативном делу користили су се подаци, из истраживања о безбедности и благостању жена у југоисточној и источној Европи, које је спроведено 2018. године уз подршку Мисији ОЕБС-а у Србији. Квалитативни део састојао се из фокус 18 фокус група у којима је учествовало 157 жена из три различите генерације. Младе жене су биле до 30 година старости, средовечне жене од 31 до 64 године старости, док су групу старијих жена чиниле оне преко 65 година старости и интервјуа са 20 стручних радника из Центара за социјални рад и 21 ангажованог у Црвеном крсту Србије.

Анализа се односи на старије жене у Србији (65 и више година), али у мери у којој је могуће настоји и да сагледа специфична искуства и могућности у приступу систему заштите различитих група жена ове старосне доби, у зависности од места у коме живе, образовања, социоекономског статуса, инвалидитета или других карактеристика које би могле увећати или умањити ризике од насиља, као и утицати на њихов приступ услугама заштите.

У овом истраживању показало се да у Србији 16% старијих жена старости од 65 до 74 године доживело је неки облик насиља  након навршене 65. године живота. Овај вид насиља је прилично прикривен, жртве се ретко одлучују да пријаве, у нашем узорку само је једна старија жена пријавила насиље. Старије жене углавном трпе насиље из различитих разлога, из страха, стида, економске зависности, а уједно су присутни и јаки патријахални обрасци. Од навршених 15 година 40% жена доживело је неки облик насиља од стране садашњег или бившег партнера, док је у претходних 12 месеци (након навршене 65. године старости) то искуство имало 7,7% жена. Најраспрострањеније је психичко насиље, које је доживело 38% жена од навршених 15 година и 7% жена током последњих 12 месеци (након навршене 65. године старости).

У даљем раду на превенцији потребно је едуковати старије жене о насиљу и различитим формама насиља, факторима ризика, као и о начинима поступања свих делова система приликом пријаве насиља. Неопходно је обезбедити услуге психосоцијалне подршке старијим женама. Потребно је укључити у континуирану обуку стручних радника посебан део који се односи на специфичности насиља над старијим женама, као и омогућити да се на локалном нивоу обезбеди боља координација свих актера.

Потребно је такође радити и на подизању свести јавности о насиљу над старијим женама кроз различите кампање а врло важна активност је борба против дискриминације и промена слике о старијим женама како би се промовисао њихов добринос у друштву и заједници. као активним члановима друштва које доприносе својим породицама, заједници и друштву.

Аутори: Наташа Тодоровић, Милутин Врачевић, Марија Бабовић, Биљана Степанов, Бојана Матејић и Босиљка Ђикановић.