Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

Старење и дигитална укљученост – полазна студија са препорукама


Публикација „Старење и дигитална укљученост – полазна студија са препорукама“ настала је у оквиру пројекта „Приступ старијих особа информационим и комуникационим технологијама“ Црвеног крста Србије у сарадњи са Институтом друштвених наука а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA), 2019. године. Истраживањем је обухваћено по десет старијих особа из 29 општина у Србији са циљем да се утврди степен дигиталне укључености старијих особа у Србији, конкретно њихова свест о постојању различитих онлајн сервиса и учесталост њиховог коришћења. Додатно, организоване су и четири фокус групе са укупно 42 учесника за потребе квалитативне компоненте истраживања.

Резултати показују да старији најчешће користе интернет за комуникацију са члановима породице, путем апликација као што су Вибер или Скyпе, поготово ако им деца живе у иностранству. За овим следи играње шаха или гледање видео-садржаја на интернету и читање вести. Већина учесника истраживања није била свесна портала еУправа и његових услуга а веома мали број га је икада користио. Ни један од испитаника никада није користио дигиталну апликацију Мој доктор да закаже лекарски преглед нити самостално користио било коју е-банкинг апликацију. Као разлог за овакав степен дигиталне искључености наводе се недовољно знање о постојећим услугама и начинима њиховог коришћења, неповерење у сопствену дигиталну писменост и могућност сналажења са упутствима, ниски приходи због чега старији не купују рачунаре а коришћење апликација на паметним телефонима им је исувише компликовано, жеља за социјалним контактом и одсуство интересовања за интернет уопште. У тоталу, 43% испитаника уопште не користи интернет а 90% оних који га користе не користе дигиталне услуге које се на њему нуде. Ово значи да постоји ризик да ће даљим мигрирањем ових услуга на интернет многе старије особе бити искључене јер ће им приступ бити отежан, а ово поготово важи за оне са нижим нивоом образовања и нижим приходима, што ће опет увелико утицати на промену квалитета њиховог живота у негативном смеру. Уколико се уз развој дигиталне технологије не буде водило рачуна и о праву старијих особа да буду дигитално информисане, дигитално едуковане и дигитално укључене, ова група остаће без многих права која им припадају.

Аутори: Наташа Тодоровић, Милутин Врачевић, Горан Башић, Наташа Миљковић, Бранка Матијевић