Ove grupe organizovane su u različitim sredinama (selima, gradovima i prigradskim naseljima), i u nekima od njih okupljaju starije osobe različite nacionalnosti i različitog obrazovnog nivoa. U grupama su aktivni stariji od preko 65 godina.

Grupe samopomoći sastaju se u proseku dva puta mesečno, ali ima grupa koje se sastaju svake nedelje. Najčešće teme su zdravstveno stanje i visoke cene lekova, kao i neadekvatna pozitivna lista lekova. Pored ovog stariji se žale na neljubaznost zdravstvenih radnika. Tema o kojoj pričaju je i siromaštvo starijih, male penzije i mala socijalna davanja. Ostale teme tiču se rešavanja konkretnih problema u lokalnoj zajednici i rešavanja pojedinačnih problema članova grupa i samih starijih u njihovom okruženju. U nekim slučajevima problemi se rešavaju uz asistenciju organizacija civilnog društva.

Važna karakteristika ovih grupa je njihova održivost – za realizaciju njihovih aktivnosti nije potreno mnogo novca. Ono što je potrebno je da se stariji motivišu i da im se obezbedi prostor za sastajanje i minimalno posluženje (čaj, kafa, sokovi, ...). 

Fleksibilnost grupa samopomoći ogleda se u tome što nisu rigidne već omogućuju samim starijim osobama da iz svoje perspektive artikulišu probleme na koje nailaze u lokalnoj zajednici i da ponude moguća rešenja.

Projekat može da se posmatra i kao platforma za zagovaranje od strane samih starijih, koji na ovaj način postaju aktivni u lokalnoj zajednici zagovarajući promene koje bi dovele do povećanja kvaliteta života starijih osoba – ali i drugih članova zajednice – a što predstavlja aktivizam i socijalno uključivanje starijih. Sa starenjem dolazi i do gubitka partnera i prijatelja, pa grupe olakšavaju ostvarivanje novih prijateljstava.

Još jedan od aspekata rada ovih grupa je razvijanje solidarnosti pre svega među samim starijim osobama ali i međugeneracijske solidarnosti, jer neki  od identifikovanih problema od strane starijih tiču se poboljšanja kvaliteta života mladih u njihovoj lokalnoj zajednici. 

 

Stariji su motivisani da preuzmu inicijativu za rešavanje problema u lokalnoj zajednici. Sa sastanaka grupa pokrenuto je nekoliko uspešnih inicijativa.

Od 2010. godine Crveni krst Srbije (Nataša Todorović i dr Milutin Vračević http://www.inpea.net/contacts.html#national) predstavlja Srbiju u Međunarodnoj mreži za prevenciju zlostavljanja nad starijima (INPEA): http://www.inpea.net/. 2009 godine Crveni krst Srbije i mreža HumanaS su se uključili u globalnu kampanju za donošenje nove konvencije  Ujedinjenih Nacijama o pravima starijih

Centri za dnevne aktivnosti

Crveni krst Srbije je u partnerstvu sa NVO Yanos Public Health iz Holandije, a u okviru MATRA projekta "Briga za starije u lokalnoj zajednici" koji je bio finansijski podržan od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije otvorio dva Centra za dnevne aktivnosti starijih:

u Pirotu www.centarzadnevneaktivnosti.org.rs i  Kragujevcu  www.kutak.org.rs.