Međugeneracijska solidarnost između porodice i države je istraživanje koje je sprovedeno u 15 opština u Srbiji, a u kome je učestvovalo 1.423 osobe različitih generacija.

Upitnik koji je korišćen za prikupljanje podataka adaptirana je verzija upitnika razvijenog u okviru projekta OASIS Centra za istraživanje i proučavanje starenja Fakulteta za izučavanje dobrobiti i zdravlja Univerziteta u Haifi.

Upitnik je podeljen u 15 celina i bavi se: demografijom (7 pitanja), stanovanjem/ okruženjem (13 pitanja), socioekonomskim statusom (10 pitanja), zdravljem/ funkcionalnom sposobnošću (13 pitanja), pomoći/uslugama (15 pitanja), decom (32 pitanja), roditeljima (32 pitanja), ostalom rodbinom (8 pitanja), socijalnim kapitalom (4 pitanja), vrednostima (14 pitanja), preferencama (5 pitanja), prevazilaženjem (5 pitanja), kvalitetom života (40 pitanja) i prihodima (2 pitanja). Rezultatima istraživanja obuhvaćeni su:

• Norme i ideali u vezi s brigom za starije osobe
• Porodična solidarnost među generacijama
• Istraživanje sukoba i ambivalentnosti
• Podrška od porodice i službi
• Kvalitet života

Najveći broj ispitanika (82%) naveo je emotivnu bliskost i (79%) dobar kvalitet komunikacije s decom, a ustanovljena je i intenzivna međugeneracijska razmena u kojoj sve generacije daju ali i dobijaju. Na primer, pružanje emocionalne podrške je skoro identično u oba smera (66,9% odrasle dece je pruža svojim roditeljima, a 64,4% je dobija od njih), 46,5% odrasle dece pomaže roditeljima u kućnim poslovima a 37,5% njih ovu pomoć prima od roditelja. Posebno treba naglasiti da u pružanju finansijske podrške znatno više odrasle dece nju dobija od svojih roditelja (46,7%) nego što je daje (36,2%) a što ukazuje na netačnost predrasude da starije osobe predstavljaju ekonomsko opterećenje za svoje porodice i za društvo.

Autori publikacije: Nataša Todorović, Milutin Vračević, Dejana Stanisavljević i Nataša Milić.