Studija „Zamor saosećanja: Sekundarna traumatizacija zaposlenih u ustanovama dugotrajne nege i porodičnih negovatelja“ nastala je u okviru trogodišnjeg projekta „Inovativne usluge u lokalnoj zajednici – ICCC“, koji je sprovođen u šest lokalnih zajednica u Austriji, Srbiji i Crnoj Gori. U Srbiji su projekat realizovale organizacije Crvenog krsta u Somboru i Pirotu.

Projekat je finansiran od strane Evropske komisije, a sufinansiran od strane Austrijske razvojne agencije.

Svi termini izraženi u gramatičkom muškom rodu u ovoj publikaciji podrazumevaju i muški i ženski rod osoba na koje se odnose.

Ovaj dokument odražava isključivo stavove autora, te se Evropska komisija i Austrijska razvojna agencija ne mogu smatrati odgovornim za način na koji se informacije u dokumentu koriste.

Glavni nalazi studije:

Rezultati su pokazali prisustvo zamora saosećanja i kod zaposlenih u ustanovama dugotrajne nege i kod neformalnih (porodičnih) negovatelja.

• Zaposleni u institucijama:
  Prosečna ocena na skali zadovoljstva saosećanja iznosila je 40,28 (SD=6,81), na skali izgaranja 23,71 (SD=6,89), a na skali sekundarnog traumatskog stresa 25,07 (SD=7,18).
  Većina ispitanika imala je umerene ili visoke nivoe zadovoljstva saosećanjem (49,0% i 50,0% respektivno), uz umerene nivoe zamora saosećanja (izgaranje – 58,3%, sekundarni traumatski stres – 57,3%).
• Neformalni negovatelji:
  Prosečan rezultat na skali zadovoljstva saosećanjem bio je 31,58 (SD=8,23), na skali izgaranja 27,66 (SD=8,64), a na skali sekundarnog traumatskog stresa 28,37 (SD=8,33).
  Većina ispitanika (72,2%) imala je umereno zadovoljstvo saosećanjem, sa umerenim nivoima zamora saosećanja (izgaranje – 67,4%, sekundarni traumatski stres – 64,2%).

Iako je broj ispitanika sa visokim vrednostima izgaranja i sekundarnog traumatskog stresa mali, činjenica da više od polovine profesionalaca i neformalnih negovatelja ima umerene vrednosti ukazuje na potrebu za većom pažnjom prema mentalnom zdravlju zaposlenih.

Preporuke:

Ustanove za dugotrajnu negu trebalo bi da razvijaju sisteme podrške: redovne supervizije, terapijske grupe, obuke za prevenciju stresa i adekvatne pauze za odmor. Takođe je važno razmotriti i posebne izazove sa kojima se suočavaju zaposleni u ruralnim sredinama – viši skorovi zamora mogu biti posledica većih obaveza, udaljenosti, ograničenog pristupa uslugama i veće izolacije.

Ova saznanja mogu doprineti kreiranju javnih politika koje obezbeđuju dodatnu podršku negovateljima, naročito u ruralnim područjima, kroz bolju infrastrukturu, transport i dostupnost psihosocijalne pomoći.

U kontekstu demografskih promena, uključujući starenje populacije i migracije radne snage, neophodno je dalje istraživanje faktora rizika i zaštitnih faktora koji utiču na mentalno zdravlje negovatelja. Ciljane politike i istraživanja mogu doprineti boljoj podršci i unapređenju kvaliteta nege.

Autori: Milutin Vračević, Nataša Todorović, Nataša Milić, Dejana Stanisavljević