U Privrednoj komori Srbije 4. oktobra održana je konferencija pod nazivom ,,Moja budućnost – čija je briga? Inkluzivno društvo za starije osobe” koja je bila posvećena inovacijama u oblasti brige i nege starijih osoba, promociji zdravog starenja, digitalnoj pismenosti, kao i dostignućima i izazovima sa kojima se suočavaju starije osobe i njihovi negovatelji. Konferenciju su zajednički organizovali Kancelarija atašea za socijalnu zaštitu, zdravlje i zaštitu potrošača Republike Austrije u Republici Srbiji, Populacioni fond Ujedinjenih nacija u Srbiji, Crveni krst Srbije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Privredna komora Srbije.

Cilj konferencije bio je da se skrene pažnja da su demografske promene važna tema kojoj moramo da prilagodimo naše javne politike, usluge i da počnemo više da koristimo savremene tehnologije kako bismo unapredili kvalitet nege.

Na otvaranju konferencije su govorili Mihajlo Vesović iz Privredne komore Srbije, Đorđe Todorov, državni sekretar iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i sociijalna pitanja, Nj. E Christian Ebner ambassador Republike Austrije, Andreas Schaller iz Ministarstva za socijalna pitanja Republike Austrije stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mordt, predsednik Crvenog krsta Srbije prof.dr Dragan Radovanović i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Svakako starenje populacije je glavni globalni trend koji menja društva širom sveta. Očekivani životni vek pri rođenju sada premašuje 75 godina u polovini zemalja sveta, što je 25 godina duže nego 1950. godine ako to prevedemo u godine očekivani životni vek je bio 50 godina, to je veliko dostignuće nauke, ali i prevencije, takođe je  i izazov na koji treba da se prilagodimo - rekao je prof. dr Dragan Radovanović.

U okviru konferencije organizovana su tri panela. U prvom panelu pod nazivom “Starenje u digitalnoj eri: prava, mogućnosti i odgovornost” učestvovala je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije.

Nataša Todorović je govorila o ejdžizmu odnosno diskriminaciji na osnovu godina u ovoj oblasti koja može predstavljati prepreku za usvajanje i korišćenje digitalnih tehnologija. Stereotipi i predrasude o sposobnosti i spremnosti starijih osoba da koriste digitalne tehnologije su široko rasprostranjeni, često zanemarujući njihovu raznolikost u veštinama i iskustvima. Prikazi starijih ljudi kao tehnofoba, nesposobnih ili nezainteresovanih za tehnološki napredak su sveprisutni i naširoko prihvaćeni u crtanim filmovima, medijima, rođendanskim čestitkama, reklamama i svakodnevnim društvenim interakcijama. Tokom života, starije osobe mogu usvojiti negativne narative o "starijem korisniku tehnologije" i internalizovati stereotipe povezane sa starošću.

Na konferenciji je bio prikazan deo predstave “Probuđene: 11/2 Starijih žena”, udruženja Artičoka, rediteljke Branke B. Bajić. Ovaj projekat okuplja starije žene iz Novog Sada koje nakon šestomesečnog dramskog procesa govore o starenju i predrasudama sa kojima se suočavaju.