Danas su u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, Crveni krst Srbije, Međunarodni komitet Crvenog krsta, regionalna delegacija u Beogradu i Ambasada Švajcarske u Srbiji panel-diskusijom i izložbom pod nazivom „Dijalozi o humanosti“ obeležili 75 godina Ženevskih konvencija.

Prisutnima su se na početku obratiti prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, Nj.E. Ane Lugon-Mulin, ambasadorka Švajcarske u Srbiji, gospođa Katarina Lalić Smajević, pomoćnica ministra za multilateralnu saradnju, gospođa Jelena Stijačić, šefica Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu i prof. dr Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

Radovanović je podsetio da Ženevske konvencije predstavljaju srž međunarodnog humanitarnog prava i ključni pravni okvir za zaštitu žrtava oružanih sukoba. Prema njegovim rečima, kroz njihovu univerzalnu primenu, svet je dobio snažno oruđe u borbi za očuvanje humanosti i dostojanstva u najtežim trenucima.

„Zahvaljujući konvencijama obezbeđena je medicinska pomoć ranjenicima i bolesnicima u oržanim sukobima, pravo na humanitarnu pomoć i pravo porodica da dobiju informaciju o svojim nestalim članovima“, kazao je Radovanović i dodao da je ključna uloga našeg nacionalnog društva da budemo garant humanosti, kako u mirnodopskim vremenima, tako i u trenucima krize i konflikta.

„Ove konvencije pružaju pravni i etički okvir za aktivnosti službe traženja u okviru Pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Pomažući u obnavljanju porodičnih veza i razjašnjavanju sudbine nestalih osoba, Služba traženja značajno doprinosi očuvanju ljudskog dostojanstva, čak i usred sukoba i katastrofa“, rekao je on i naglasio da će Crveni krst Srbije nastaviti da sarađuje sa Vladom Srbije i međunarodnim organizacijama jer jedino konstantni i zajednički napori mogu da obezbede poštovanje ovih konvencija i osiguraju da humanitarni princip ne bude zaboravljen u sukobima.

Nj.E. Ane Lugon-Moulin je kazala da je postavljanje granica u ratu staro koliko i samo ratovanje, a da je pre 75 godina, 12. avgusta 1949. godine, svet postigao veliki uspeh za međunarodno humanitarno pravo usvajanjem Ženevskih konvencija koje je do sada ratifikovalo 196 zemalja. Ona je istakla da su i danas ova pravila relevantna i da štite ljude od teških posledica oružanih sukoba. „Ova godišnjica je prilika da se sve zemlje podsete da imaju obavezu da poštuju Ženevske konvencije u svim okolnostima“, zaključila je Lugon-Moulin.

Stijačić se složila da su danas Ženevske konvencije relevantnije nego ikad i naglasila da je Međunarodni komitet Crvenog krsta bio je ključni pokretač njihovog nastanka i, do danas, ostao glavni staratelj da se osigura njihova dosledna primena. Ona je skrenula pažnju na to da su namerna kršenja međunarodnog humanitarnog prava kao i proizvoljna tumačenja njegovih odredaba i dalje glavni izvor zabrinutosti u Međunarodnom Crvenom krstu. Sve prisutne još jednom je podsetila da su Ženevske konvencije i njihovi Dodatni protokoli postavili neupitne standarde humanosti: „Traži se da svaki ranjeni vojnik zaslužuje negu, da su zarobljenici zaštićeni od mučenja i ubijanja, civili pošteđeni izlaganja borbenim dejstvima, da civilna i zdravstvena infrastruktura nije predmet uništavanja a da se medicinskim i humanitarnim radnicima garantuje zaštita i obezbedi mogućnost da pruže pomoć ugroženima.“

Lalić Smajević je pokrenula pitanje poštovanja pravila istaknutih u Konvencijama, budući da nikad nije po sredi nedostatak granica koje su ustanovljene Konvencijama već njihovo kršenje.

Nakon uvodnih izlaganja, profesori univerziteta u Srbiji održali su jednočasovnu panel-diskusiju koju je moderirala prof. dr Vesna Knežević Predić. Događaj je završen otvaranjem izložbe „Dijalozi o čovečanstvu“, koja se sastoji od 29 fotografija, a koje imaju direktnu ili indirektnu vezu sa humanitarnim principima.

Učenici panela bili su: prof. dr Bojan Tubić, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Vanja Rokvić, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, docent dr Sanja Đorđević Aleksovski, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, docent dr Janja Simentić Popović, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Svi su saglasni sa tim da su Konvencije relevante danas kao i uvek ali da je zbog novih okolnosti neophodno koliko to da uključe i nove načine ratovanja toliko i to da se vrate na osnovne postulate čovečnosti.

Univerzаlno ratifikovane, Ženevske konvencije su plod političke volje svih država da se podstakne primena međunarodnog prava, multilateralne saradnje i humanitarnih principa u vremenu kada sukobi i dalje izazivaju patnju mnogim žrtvama.