Prostrana ravnica, nasleđe Panonskog mora, oranice, širina i beskajna vojvođanska duša. Ljudi mirni i radni, ponosni na svoju ravnicu, to  su Somborci. Ona  široka duša dokazala se devedesetih kada je grad primio više od 25.000 izbeglica iz bivših Jugoslovenskih Republika. U nekim somborskim selima prognanika je bilo duplo više od stanovnika. Ta nevolja prođe, a druga dođe. Migranti iz dalekih zemalja  pre više od godinu dana pristigoše u ravnicu. Strpljivo, sa predhodnim tužnim ali korisnim iskustvom, Crveni krst Sombora postade neophodan Iračanima, Iranicima, Avganistancima, Sirijcima, Pakistancima i Somalijcima. Svi oni gonjeni ratom, strahom, tugom, neizvesnošću čekajući bolje dane naseliše se 5 kilometara od grada.

U prihvatnom centru za migrante u Somboru danas je 111 migranata, četrnaest porodica sa 48 dece i 34 samaca. U prijatnoj hladovini ravnice, migratski dan protiče sporo. Svi bi želeli brže da se domognu Evrope, ili bar Mađarske. Ali, red je red i odlazi  samo nekoliko porodica nedeljno. Deca idu u školu, onima manjima gradi se kutak za igru u hladovini, ljuljaške su već nameštene. Tu je i teren za razne sportove. Sve to  da se skrati vreme čekanja na prolaz kroz sledeću granicu.

I mladom bračnom paru iz Bagadada vreme sporo prolazi. Maruva (27 godina) i Kasim (25) Šafei dobili su i sina u Srbiji.  Dečak je rođen u Nišu pre 10 meseci. Kasim  je izgubio roditelje i brata u bombardovanju Bagdada. Njemu i njegovoj porodici se žuri u Švajcarsku. Do Srbije su putovali nekoliko meseci kroz Tursku, Grčku i Makedoniju. Njegova  žena navodi stvari koje joj se dopadaju u Srbiji, to su klima, voda koje ima svuda i klima uređaji koji rade neprekidno, a ne kao u Iraku tek po koji sat. I hrana je dobra, mada ne može baš sve da jede. Želja joj je da što pre vidi bar Mađarsku i da  zaboravi migratske dane. A Srbiju neće moći, jer joj je ona mesto rođenja sina prvenca.

Ramazan je i na podeli obroka je manja gužva. Neke porodice ručaju, a neke će sačekati da Sunce ode na počinak. Naši sagovornici poste i prvi obrok, u stvari sva tri, podići će u 18 časova. Ne smeta im što ne piju i ne jedu po celi dan, to je, kažu lako, ako se veruje.

A svi migranti veruju da ih bolji dani čekuju negde drugde .

Crveni krst Sombora priprema obroke za migrante u svojoj blistavo čistoj kuhinji gde se kuva i za korisnike narodnih kuhinja. Tri puta dnevno, sedam dana u nedelji, obroci se donose u prihvatni centar za migrante. Na kuhinji i trpezariji uredno nalepljene oznake donatora koji su pomogli da Crveni krst Sombora bude efikasan. Volonteri i zaposleni Crvenog krsta Sombora staloženo, precizno i pre svega s puno duše brinu o migrantima.