Danas je u Crvenom krstu Srbije održan panel pod nazivom „U ritmu zlatnog sata - Izazovi i perspektive za unapređenje zbrinjavanja povređenih u saobraćajnim nezgodama“.

Panelisti su bili: prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, prof. dr Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost u saobraćaju, Matić Slaviša, pukovnik policije, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije, spec. dr med. Slađana Antonijević, pukovnica policije, Sektor za vanredne situacije, dr Ivana Stefanović, specijalista urgentne medicine i  dr Adi Hadžibegović, specijalista anesteziologije, reanimatologije i urgentne medicine.

Radovanović je pozdravio prisutne, predstavio učesnike panela i skrenuo pažnju na to da Crveni krst želi što više građana, ne samo vozača, da obuči u prvoj pomoći.

Lipovac je naglasio da je najznačajniji dokument koji Srbija ima u vezi sa bezbednošću u saobraćaju Strategija za bezbednost, te da je cilj inkorporiran u ovaj dokument u trenutku nastanka bio da se Srbija svrsta u jednu od 10 najboljih zemalja u Evropskoj uniji. Prema njegovim rečima, 1992. godine imali smo nezavidan skor od 2000 poginulih u saobraćajnim nesrećama, dok je danas poginulih oko 500 godišnje, iako je saobraćaj razvijeniji i vozila ima više. „Do 2030. godine imamo cilj da prepolovimo broj poginulih“, zaključio je Lipovac.

Ilić je kazao da je Agencija za bezbednost u saobraćaju pokrenula projekat psihološke podrške žrtvama saobraćajnih nesreća. Nesumnjivo je, istakao je Ilić, da je spasavanje života najznačajnije, ali da je takođe veoma bitno pružanje psihološke podrške roditeljima nastradalih kao i onima koji su ostali sa trajnim invaliditetom. Agencija, kako je naveo on, ima 70 licenciranih psihologa i sistem pružanja psihološke pomoći. Ilić je kazao da je u planu integrisano delovanje svih hitnih službi, a da je naredni zadatak i cilj da se uspostave helikopterske jedinice za pružanje hitne medicinske pomoći.

Za sva urgentna stanja, istakao je Radovanović, vreme je ključno. Prema njegovim rečima, prvi minuti saobraćajne nezgode kritični su budući da se značajan procenat  smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama, čak više od 50%, dešava u tom periodu, te je zato veoma bitno da se poznaju mere laičke prve pomoći jer su u prvim minutima povređeni upućeni na one koji se nalaze na licu mesta. Radovanović je naveo tri najčešća oblika trauma koji vode u smrt: prestanak disanja, jaka i masivna krvarenja i povreda kičmenog stuba.

Upravo zbog pomoći koju povređeni mogu da dobiju na licu mesta, istakao je Radovanović, važna je stalna edukacija, ponavljanje i obnavljanje obuke i standardizacija kvaliteta i kontrole obuka. On je predstavio i nov program koji je u toku u Crvenom krstu Srbije, a koji podrazumeva naprednu oblast prve pomoći.

Matić je kazao da se uz smanjen broj poginulih od 2009. godine smanjuje i broj povređenih. On je skrenuo pažnju na to da je policija prva koja dolazi na lice mesta i da ona stvara uslove za dolazak drugih službi. Takođe, naveo je i da je pred policajcima zadatak da procene stepen povreda i da procene da li je potrebno zvati hitnu pomoć i vatrogasce, zbog čega je važno da se što više pripadnika saobraćajne policije obuči u pružanju prve pomoći. On je naveo još jedan važan zadatak, a to je da policija na terenu spreči da dođe do sekundarne saobraćajne nesreće.

Antonijević je rekla da svaka tehnička intervencija u saobraćaju izgleda drugačije pa je pored psihičke i fizičke spremnosti neophodno i izuzetno znanje, adekvatna oprema i alati. Kako je kazala, neophodna je i saradnja sa saobraćajnom policijom i ostalim hitnim službama tj. hitnom medicinskom službom. Vatrogasac-spasilac mora biti osposobljen da pomogne medicinskoj službi na terenu, zbog čega se posebna pažnja posvećuje obukama već na Osnovnom vatrogasnom kursu. Prema njenim rečima, polaznici - budući vatrogasci se obučavaju za rad na tehničkim intervencijama u saobraćaju a na časovima  prve pomoći upoznaju se sa saobraćajnim traumatizmom i uvežbavaju izvlačenje povređenih iz vozila. Takođe, naglasila je ona, postoje i posebni kursevi za tehničke intervencije u saobraćaju za vatrogasce-spasioce koji su već u službi a koji se izvode u saradnji sa lokalnim Hitnim medicinskim službama.

Stefanović je rekla da deset platinastih minuta za koliko bi hitna pomoć trebalo da bude na mestu nesreće počinju od trenutka same nesreće i da je ključno da onaj ko je prisutan, ko je na licu mesta, pažljivo sluša instrukcije lekara iz hitne pomoći, te da prema njima i postupa. Ona je naglasila da nema mesta strahu, da je važno prići, odgovoriti na pitanja lekara hitne pomoći i učiniti osnovno, jer  samo nečinjenje vodi u smrt. „Od ponašanja očevidaca zavise sve ostale karike u lancu spasavanja“, kazala je Stefanović  i posebno je istakla da sve hitne službe u cilju spasavanja života moraju raditi zajedno.

„Lečenje počinje na mestu nesreće, a ishod lečenja u velikoj meri zavisi od prvih minuta. Svaki spasen minut u prehospitalnoj fazi znači dobijen sat u bolnici – i često jedan spasen život“, rekao je Hadžibegović. On je istakao da su prevencija, prva pomoć i delovanje hitnih službi jednako važne kao i najsavremenija bolnička nega, koja kasnije dolazi na red, te da nas napredna prva pomoć -  ITLS, sa svojih ‘platinastih deset minuta’, podseća da upravo u tom kratkom vremenu odlučujemo o životu. 

Delovanje nakon saobraćajne nezgode jedan je važnih aspekata bezbednosti saobraćaja koji treba da obezbedi maksimalnu mogućnost preživljavanja i zdravstvenog oporavka povređenih u saobraćaju.

Crveni krst Srbije svoj doprinos ostvaruje i u domenu četvrtog stuba nacionalne Strategije bezbednosti saobraćaja koja se odnosi na  formiranje bezbednih učesnika u saobraćaju. Organizacije CK godišnje u prvoj pomoći osposobe preko 33,000 građana, samim tim učesnika u saobraćaju. Od toga, godišnje je u  proseku preko 12,000 učenika osnovnih i srednjih škola, oko 2,000 predškolaca i 13,000 građana iz redova zaposlenih.

Foto: Stefan Simonović