Crveni krst Srbije i Komora socijalne zaštite predstavili su rezultate istraživanja „Zamor saosećanja: Sekundarna traumatizacija zaposlenih u ustanovama dugotrajne nege i porodičnih negovatelja“, sprovedenog tokom 2024. godine.

O fenomenu zamora saosećanja govorila je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, ističući da je reč o emocionalnoj iscrpljenosti osoba koje se brinu o drugima – negovatelja koji svakodnevno dolaze u kontakt sa tuđim patnjama i traumama. Ovaj fenomen, koji se u početku nazivao posttraumatskim stresom negovatelja, danas se prepoznaje kao zaseban problem i definisan je kao „cena brige o drugima“ (Charles Figley).

Nataša Todorović je naglasila da se zamor saosećanja mora razmatrati u širem kontekstu savremenih izazova i tranzicija sa kojima se suočavamo:

• Demografska tranzicija – do 2030. godine 1,4 milijarde ljudi imaće 60 i više godina, dok će u Srbiji do 2040. godine 24% stanovništva biti starije od 65 godina; pored toga društva se suočavaju sa promenom strukture porodice, kasnije se ulazi u brak, mladi se odlučuju za jedno dete ili za život bez dece, a u nekim slučajevima i za samohrano roditeljstvo; Starije osobe koje žive u ruralnim oblastima suočavaju se sa otežanim pristupom uslugama, žive u takozvanim “savremenim pustinjama”; migracije stanovništva nas dovode do situacije da imamo manji broj ruku koje neguju.
• Epidemiološka tranzicija – nezarazne bolesti sve više dominiraju kao glavni uzrok invaliditeta i smrtnosti, posebno kod starijih osoba;
• Tranzicija zdravstvenih i sistema nege – postojeći sistemi nege moraju se prilagoditi novim potrebama i pravima starije populacije, kao i onih koji o njima brinu.

Sve ove ćinjenice su bile razlog za sprovođenje istraživanja koje je obuhvatilo dve grupe ispitanika:

• 300 profesionalaca zaposlenih u gerontološkim centrima i domovima za stare (lekari, medicinske sestre/tehničari i negovatelji);
• 230 neformalnih negovatelja (170 žena i 59 muškaraca) koji se brinu o starijim članovima svojih porodica.

Prof. dr Nataša Milić sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavila je ključne nalaze: Većina ispitanika imala je umeren do visok nivo zadovoljstva saosećanjem – 49,0% do 50,0% kod zaposlenih i 72,2% kod porodičnih negovatelja. Takođe, prisutan je umeren nivo zamora saosećanja, izražen kroz podskale izgaranja (58,3% i 67,4%) i sekundarnog traumatskog stresa (57,3% i 64,2%). Samo 1% ispitanika je imalo nizak nivo zadovoljstva saosećanjem, a svega 0,7% visok nivo sekundarnog traumatskog stresa. Nijedan ispitanik nije pokazao visok nivo izgaranja.

Tina Aničić, predstavnica Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), istakla je važnost brige o starijima kao i podrške osobama koje o njima vode računa. UNFPA podržava inicijative koje se bave unapređenjem kvaliteta života starijih i osnaživanjem sistema koji odgovaraju na demografske promene, uz poseban fokus na ljudska prava i ravnopravnost.

Na kraju, Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite naglasila je značaj ovakvih istraživanja, posebno u osvetljavanju izazova sa kojima se suočavaju stručni radnici u sistemu socijalne zaštite. Tom prilikom najavila je novo istraživanje koje će biti sprovedeno u saradnji sa zaposlenima u centrima za socijalni rad i Crvenim krstom Srbije, sa ciljem da se dublje razume i sistemski adresira problem zamora saosećanja među profesionalcima koji rade sa vulnerabilnim grupama.