Za svet u kome se Alchajmerova bolest može lečiti.

U ponedeljak 4. novembra 2024. godine u Evropskoj kući, Španska ambasada je organizovala konferenciju pod nazivom „ALCHAJMEROVA BOLEST - SADAŠNJOST I BUDUĆNOST”. Cilj ove konferencije bio je povezivanje španskih i srpskih stručnjaka kroz dva panela, od kojih je samo prvi panel bio strogo naučnog karaktera, a drugi je bio prezentacija aktivnosti namenjenih  osobama sa dijagnostikovanom demencijom i  njihovoim porodicama.  

Konferencija je bila i zajednička špansko-srpska debata o Alchajmerovoj bolesti, u okviru koje  se diskutovalo kako o naučnoj i istraživačkoj dimenziji (trenutne studije), tako i o palijativnoj i socijalno-asistencijalnoj dimenziji bolesti.

Uzimajući u obzir specifičnu temu – Alchajmer – ova konferencija predstavlja deo napora za promovisanje rodne ravnopravnosti, u okviru feminističke spoljne politike Španije, aktivno podržavajući i promovišući učešće žena. Događaj je imao značajnu zastupljenost žena.

Pored toga, predstavljena je i platforma za rano otkrivanje bolesti, koju je razvila vodeća fondacija za Alchajmer u Španiji, ACE Barcelona.

Na konferenciji je stručna saradnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović kao primer dobre prakse predstavila projekat “Inovativne usluge u lokalnoj zajednici” koji se realizovao u Somboru i Pirotu. Svakako je Nataša Todorović istakla da se postavlja pitanje kako adekvatno odgovoriti na izazove demografskog starenja. Sa povećanjem broja osoba koje boluju od demencije, u situaciji kada imamo nedovoljno usluga koje su namenjene osobama sa demencijom, imamo i izazov koji je povezan sa migracijom formalnih negovatelja pre svega u zemlje Zapadne Evrope.  Tačno je da globalno i dalje imamo neformalne negovatelje. Znamo da su neformalni negovatelji ključni resurs, ali i ovde treba da budimo oprezni da oni nisu beskonačni resurs, njih fizički ima manje zbog promene porodične strukture, ali takođe i oni imaju sve veće obaveze, koje se odnose na profesionalne obeveze, brigu o deci, brigu o roditeljima, brigu o roditeljima svojih roditelja i oni migriraju, pa se suočavaju sa brigom na daljinu. Neformalni negovatelji takođe nemaju podršku, ne postoje dnevni centri, usluge predaha, obuke za članove porodice.

Dobar model usluga u zajednici za osobe sa demencijom je projekat “Inovativne usluge u lokalnoj zajednici”. Projekat koji je finansiran od strane EU i Austrijske agencije za razvoj. Ovaj projekat je primer dobre saradnje svih aktera, imali smo Crveni krst koji je sprovodio aktivnosti, kako sa osobama koje boluju od demencije tako i sa neformalnim negovateljima, imali smo lokalnu zajednicu i Republički zavod za socijalnu zaštitu koji su bili uključeni u aktivnosti. Nove tehnologije su bile posebno značajne, jer podrška za osobe sa demencijom se pružala i uz pomoć novih tehnologija, tableta na kojima su osobe sa demencijom imale kognitivne vežbe, tako da su inovacije bile značajan aspekt rada.  I na kraju akademija Univerzitet u Beču koji je pratio rezultate i koliko kognitivne vežbe na tabletima usporavaju tok dijagnostikovane demencije.

Demencija oduzima milionima ljudi njihova sećanja, ceo predhodni život, oduzima im njihove porodice, nezavisnost i dostojanstvo, ali i mi nešto gubimo, gubimo njih i nama ostalima demencija oduzima ljude koje poznajemo i volimo. Savremeni svet još uvek nije mesto koje omogućava dostojanstveno za osobe koje boluju od demencije i njihove porodice, još uvek su nevidljivi još uvek su sami, mi nismo uspeli da im obezbedimo podršku, ni usluge u zajednici, ni usluge predaha, ni dovoljan broj obuka ne koristimo u dovoljnoj meri nove tehnologije u svrhu unapređenja zdravlja. I zato vratimo im dostojanstvo - krajnje vreme, budućnost je sada.