U Crvenom krstu Srbije, u utorak 10. marta 2020. godine održana je konferencija pod nazivom Nevidljive žene, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena čija je ovogodišnja tema „Svako za jednakost“. Konferenciju su organizovali Crveni krst Srbije i mreža HumanaS u partnerstvu sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković i Kabinetom ministarke bez portfelja prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u cilju je podizanja vidljivosti, pre svega starijih žena i nalaženja odgovora na pitanje: Šta treba da se promeni kako bi starije žene živele ravnopravno sa svima ostalima? Želimo takođe da skrenemo pažnju na žene koje su se borile za naša prava, a sada neke od njih žive zaboravljeno od svoje dece i društva. Cilj je bio da osvetlimo neke oblike diskriminacije nad starijim ženama, kao i da govorimo o rodnoj ravnopravnosti kroz Cilj 5 održivog razvoja, da govorimo o ženama koje boluju od demencije, starijim ženama neformalnim negovateljima i svim ostalim ženama čiji se rad i doprinos društvu često zanemaruje.

Ministarka Đukić Dejanović je u svom obraćanju govorila da je tema nevidljivih žena ne samo aktuelna, nego je "i inicijacija za sve nas da budemo neuporedivo više u akciji" podsećajući da po podacima Ujedinjenih nacija svaka treća žena doživi neku formu nasilja u toku života, a ženski rad u kući se ne vrednuje iako tu žena u proseku provede skoro jedno radno vreme od oko pet sati. Ministarka je istakla da je žena nevidljiva i kad trpi uznemiravanja, pritiske, pretnje, a što je, deo naše svakodnevnice. Ministarka je istakla da starije žene koje žive na selu spadaju u posebno ugroženu kategoriju jer one su često usamljene, siromašne, zdravstvena zaštita im je često nedostupna, a njihova deca često ne žive sa njima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković govorila je da su žene u nesporno lošijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima ukazujući na to da su stariji radnici i posebno žene među njima u posebnom riziku od diskriminacije, pogotovo stariji od 65 godina, kojima se uglavnom uskraćivanju prava u pogledu zdravstvene i socijalne zaštite i u pogledu pružanja javnih usluga. Diskriminacija po polu je, inače, u praksi Poverenika, druga po broju podnetih pritužbi Povereniku a žene su na tržištu rada su najviše diskriminisane na osnovu pola - 45 odsto, dok je njih 44 odsto diskriminisano na osnovu starosnog doba, što pokazuje koliki je rodni jaz u oblasti rada i zapošljavanja.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije je istakla da žene moraju biti solidarne i da moramo da promovišemo jednakost i ravnopravnost žena tokom celog životnog ciklusa, ali je potrebno i da uključimo muškarce i dečake u našu borbu za ravnopravnost, i da je vreme za to sada. Podsetila je su penzije žena u proseku niže nego za 20% od penzije muškaraca jer su radile lošije plaćene poslove pa to ukazuje na nejednakost tokom celog životnog ciklusa, koja se još više uvećava kroz omalovažavanje starijih žena koje je nažalost prisutno u medijima i reklamama. U svim kategorijama, penzije žena su, u proseku, niže nego penzije muškaraca. Rodne razlike prisutne su i kada posmatramo materijalnu deprivaciju. Među starijim osobama veća je zastupljenost materijalne uskraćenosti među ženama nego među muškarcima, ali je ona veća i u poređenju sa drugim grupama žena. Podaci takođe pokazuju da su žene sa sela u jako nepovoljnom položaju a često je taj položaj otežan jer one u najvećem broju slučajeva nisu vlasnice imovine na kojoj žive: 88,5% žena živi u nepokretnosti čiji je vlasnik muž. U istraživanju sprovedenom 2019. godine u Srbiji 76,7% ispitanih neformalnih negovatelja činile su žene, a 23,1% u uzorku bile su starije žene. Najstarija negovateljica u istraživanju imala je 84 godine.

Pomoćnica Zaštitnika građana Jelena Stojanović govorila je o generacijama starijih žena, koje nisu dovoljno obaveštene o mehanizmima zaštite svojih prava pa zbog ukorenjenih predrasuda i stereotipa u našem društvu nisu čak ni svesne toga da se ona krše. Ona je navela i najčešće probleme sa kojima se susreću starije žene: siromaštvo, nasilje i zanemarivanje unutar porodice, raspolaganje imovinom bez njihovog pristanka, i otežan pristup javnim uslugama kad asu i potrebne. Na kraju je pitala: Kako smo se od borbe za jednakost, ravnopravnost, uslove rada i prava glasa, vratili korak unazad, boreći se za egzistenciju?

Gordana Milovanović, iz Centra za podršku i inkluziju HelpNet govorila je o neformalnim negovateljima čiji je rad takođe nevidljiv za šire društvo ali i za državu a da njih većinski čine žene.

Slavica Stanković iz Hleba života govorila je o usamljenim starijim ženama koje boluju od demencije i na koji način organizacije civilnog društva i društvo mogu da pomognu ovim ženama da žive u dostojanstvu i da ih zaštiti od zlostavljanja.

Slavica Đurđević hraniteljica iz Boljevca, na konferenciji bila je predstavnik svih žena koje obavljaju odgovoran posao brinući o deci koja su imala otežane uslove života i koja su zahvaljujući ovim ženama herojima dobile priliku i mogućnost života u porodici.