Crveni krst Srbije je organizovao online konferenciju „Osnaživanje starijih žena: Prevencija nasilja kroz promenu socijalnih normi u Srbiji i Austriji (EmPreV)“ koja je održana 29. januara 2021. godine. Konferencija je deo projekta koji Crveni krst Srbije sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom i Austrijskim Institutom za izučavanje konflikta, a uz podršku Evropske unije i Austrijske agencije za razvoj.

Konferenciju su otvorili Ljubomir Miladinović, Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije; Nj.E. Ambassador Niklaus Luterotti, Austrijski ambasador u Srbiji; Mateja Štamcar Norčić, Zamenica ambasadora, Delegacija Evropske unije u Srbiji; John Kennedy Mosoti, UNFPA; Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Svi navedeni govornici su istakli važnost ove teme i značaj saradnje kako bi se načinile promene u zajednici po pitanju nasilja nad starijim ženama.

U drugom delu rezultate istraživanja su predstavili ekspertkinje na projektu: prof.dr Marija Babović, SeCons, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu; prof.dr Bojana Matejić, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; Nataša Todorović, MPH, Crveni krst Srbije, Međunarodna mreža za prevenciju nasilja nad starijima (INPEA). Cilj ovog istraživanja bio je da se prikaže stanje u pogledu rasprostranjenosti, karakteristika i posledica rodno zasnovanog nasilja nad starijim ženama, kao i stepen u kome se one, u potrebi za zaštitom od nasilja, obraćaju različitim institucijama i organizacijama, te na koji način taj sistem odgovara na njihove potrebe.

Nasilje nad starijim ženama je nedovoljno vidljivo i predstavlja vrh ledenog brega te je potrebno prvo prikupljanje podataka o nasilju nad starijim ženama koje podrazumeva podatke u razmaku od po pet godina, jer bi se na ovaj način sa jedne strane razumeo fenomen a sa druge strane bi se prevencija i odgovor na nasilje unapredili. Prikupljanje podataka mora da zabeleži i specifične forme nasilja prema starijim ženama. Potrebno je takođe u zakonima prepoznati nasilje nad starijima.

U ovom istraživanju pokazalo se da u Srbiji 16% starijih žena starosti od 65 do 74 godine doživelo je neki oblik nasilja  nakon navršene 65. godine života. Ovaj vid nasilja je prilično prikriven, žrtve se retko odlučuju da prijave, u našem uzorku samo je jedna starija žena prijavila nasilje. Starije žene uglavnom trpe nasilje iz različitih razloga, iz straha, stida, ekonomske zavisnosti, a ujedno su prisutni i jaki patrijahalni obrasci. Od navršenih 15 godina 40% žena doživelo je neki oblik nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, dok je u prethodnih 12 meseci (nakon navršene 65. godine starosti) to iskustvo imalo 7,7% žena. Najrasprostranjenije je psihičko nasilje, koje je doživelo 38% žena od navršenih 15 godina i 7% žena tokom poslednjih 12 meseci (nakon navršene 65. godine starosti).

U daljem radu na prevenciji potrebno je edukovati starije žene o nasilju i različitim formama nasilja, faktorima rizika, kao i o načinima postupanja svih delova sistema prilikom prijave nasilja. Neophodno je obezbediti usluge psihosocijalne podrške starijim ženama. Potrebno je uključiti u kontinuiranu obuku stručnih radnika poseban deo koji se odnosi na specifičnosti nasilja nad starijim ženama, kao i omogućiti da se na lokalnom nivou obezbedi bolja koordinacija svih aktera.

Potrebno je takođe raditi i na podizanju svesti javnosti o nasilju nad starijim ženama kroz različite kampanje a vrlo važna aktivnost je borba protiv diskriminacije i promena slike o starijim ženama kako bi se promovisao njihov dobrinos u društvu i zajednici. kao aktivnim članovima društva koje doprinose svojim porodicama, zajednici i društvu.

Zaključak konferencije je i da Srbija nije izolovano ostrvo, i da je međunarodna saradnja i razmena iskustva veoma važna i značajna u prevenciji nasilja nad starijim ženama.