Ovogodišnji Međunarodni dan starijih osoba, 1. oktobar obeležen je panel diskusijom koju su u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ u Beogradu zajednički organizovali Crveni krst Srbije i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA), a u sklopu svoje dugogodišnje saradnje.

Ovo je bilo jubilarno trideseto obeležavanje 1. oktobra koji je 14. decembra 1990. godine rezolucijom 45/106 Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila Međunarodnim danom starijih osoba. Crveni krst Srbije ovaj datum obeležava različitim događajima organizovanim u saradnji sa javnim institucijama, organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i agencijama već duže od jedne decenije. Ove godine je, zbog aktuelne epidemiološke situacije, obeležavanje tematski bilo vezano za pandemiju COVID-19 i starije osobe.

Crveni krst Srbije i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) su panel diskusijom na temu „Da li je pandemija promenila pogled na starost i starenje?“ omogućile da starije osobe iz različitih gradova u Srbiji, govore  o svojom specifičnom iskustvima tokom pandemije.

Borka Jeremić iz UNFPA je otvorila skup i govorila o demografskoj situaciji i značaju starijih osoba za društvo.

Nataša Todorović, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije moderirala je diskusiju, ali i najavila je izveštaj UNFPA „Starije osobe u Republici Srbiji i pandemija COVID-19“. Ovaj izveštaj bavio se uticajem same epidemije ali i mera koje su u Republici Srbiji donesene da se na nju odgovori, na starije osobe i kvalitet njihovog života, obuhvatajući pregled donesenih mera, intervjue sa predstavnicima donosioca odluka, nezavisnih regulatornih tela, profesionalaca iz oblasti zdravstva i nege, nevladinim organizacijama, neformalnim negovateljima i samim starijim osobama. Izveštaj stavlja aktuelnu pandemiju i njen uticaj na starije u kontekst demografskih promena kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou i nudi preporuke za kreatore javnih politika koje se odnose na ublažavanje posledica budućih epidemija i drugih vanrednih situacija za starije osobe i veće uključivanje starijih osoba u odgovor društva. Potrebno je voditi računa da ne diskriminišemo ljude na osnovu bilo kog svojstva, ali pošto ovde pričamo o godinama, potrebno je da omogućimo da godine ne treba da budu prepreka da starije osobe budu ravnopravni članovi društva. Društvo treba da bude solidarno i da omogući da svaka generacija ostvari svoj puni potencijal, ali i da se svakoj generaciji omogući da da svoj doprinos čak i kada su vanredne situacije u pitanju, razmena znanja i veština je najefikasnija borba protiv ejdžizma. Sa druge strane volonterizam treba da se uzida u temelje našeg društva i da svako pokuša da pronađe volontera u sebi.

Danica Šmic iz Beograda, volonter Crvenog krsta govorila je o volontiranju tokom pandemije, pogotovo tokom vanrednog stanja i ograničenja kretanja za starije, a kada se pokazalo da stariji efikasno i kontinuirano mogu da volontiraju na daljinu. Stariji volonteri prilagodili su se aktuelnim okolnostima i umesto da izlaze, svoje aktivnosti obavljali su telefonom spajajući korisnike sa institucijama i pružajući psihosocijalnu podršku starijim osobama svojim vršnjacima.

Miroslava Matić iz Kragujevca, govorila je o digitalnoj uključenosti starijih kao važnoj dimenziji socijalne uključenosti i u učestvovanja starijih osoba u javnom životu. Tehnologija može da pomogne, ali ne sme da odmaže, moramo da edukujemo starije na način koji njima odgovara, onom brzinom koja njima odgovara. Govorila je o važnosti informisanja, posebno u toku pandemije kada se pouzdane i tačne informacije teže razlikuju od glasina i lažnih vesti.

Dr Radmila Damjanović iz Kruševca, govorila je na temu ejdžizma i pandemije ističući da nakon uvođenja vanrednog stanja i proglašenja pandemije, prvi put su starije osobe postale jedna od glavnih tema. Pandemija je  pored straha od virusa, donela i to da smo po prvi put zaista bili u centru pažnje. Govorilo se o starijim osobama mnogo više nego ikad ranije, govorilo se o tome kako je neophodno da se pomogne starijima i kako nas treba zaštititi, kako omogućiti da potrebe starijih budu zadovoljene, i pomoć smo dobijali, iako nismo mogli da izlazimo.

Dr Milan Zobenica iz Sombora diskutovao je na temu pristup uslugama u doba pandemije, pokazujući koliko je starijim osobama, uzimajući u obzir striktnu zabranu kretanja ali i kontinuirane potrebe za različitim uslugama nege i podrške, kvalitet života bio promenjen za vreme vanrednog stanja. Nakon uvođenja vanrednog stanja, mnogi stariji su bili uplašeni pre svega za svoje zdravlje, da se ne razbole, da im se ne pogorša zdravstveno stanje i dođe do pogoršanja hroničnih bolesti. Ono što je većina starijih rekla da je tokom vanrednog stanja razgovor sa izabranim lekarom bio smirujući, izabrani lekari bili su puni razumevanja, na žalost zbog pandemije taj razgovor je bio samo telefonski. Starija gospođa mi je rekla da je često noću bila uplašena i nije mogla da spava, jer pomisli šta ako joj pukne slepo crevo, da li će je primiti u bolnicu.  Ovaj strah je neosnovan jer hitne intervencije su bile prioritet i niko nije ostavljen, a da mu se nije pružila adekvatna zdravstvena zaštita, bez obzira koliko godina imao.

Učesnici panela su podvukli važnost zdravog starenja kao elementa celoživotnog ciklusa u izgradnji i fizičke ali i psihičke otpornosti koje su se pokazale kao jednako neophodne u doba pandemije.

Događaju je prisustvovalo 30 osoba uz primenu mera zaštite, pratili su ga predstavnici više medija, a čitava diskusija bila je strimovana putem Facebook stranice UNFPA u Srbiji i arhivirani snimak se može pogledati ovde: https://tinyurl.com/yydf9fwj