KOVID nam je poslužio da dobijemo uvid u to koliko je novčana pomoć kao vid humanitarne pomoći za starije efikasna u vanrednim situacijama i posebno produženim krizama. Iskustvo iz prethodnih humanitarnih intervencija pokazalo je da je svega tri procenta humanitarne pomoći prilagođeno potrebama starijih pa je novčana pomoć način da sami stariji zadovolje svoje prioritetne potrebe, bez toga da ih neko drugi određuje u njihovo ime. Pokazalo se da u krizama kao što je KOVID, kada infrastruktura u društvu nije kompromitovana, starijim osobama humanitarna pomoć u vidu keša zapravo pomaže da daleko bolje zadovolje svoje potrebe, ali takođe omogućava da se donekle ublaži ekstremno siromaštvo starijih, u skladu sa idejom da niko ne sme biti zaboravljen.

Ekonomski oporavak nakon krize izazvane pandemijom KOVID najsporiji je u udaljenim i ruralnim oblastima. Crveni krst Srbije je, zahvlajujući podršci koju je pružio Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) bio u mogućnosti da u pet opština na jugu Srbije podeli novčanu pomoć za 70 najugroženijih starijih domaćinstava. Radi se o starijim  osobama koje nemaju nikakva  ili imaju minimalna primanja, žive na selu, same ili u paru imaju preko 75 godina i funkcionalno su zavisne. Odabrane su opštine sa visokim indeksom starenja i jako izraženom depopulacijom a što starije osobe na selu stavlja u posebno tešku situaciju. Novčana pomoć je zbog toga njima namenjena kako bi sami mogli da odaberu prioritetne potrebe koje će zadovoljiti, bilo da se radi o nabavci ogreva ili lekova, bilo da je u pitanju potreba za uslugama zdravstvene zaštite kojima ne mogu pristupiti na vreme bez plaćanja.

U okviru implementacije ovog projekta, predstavnici Crvenog krsta Srbije i UNFPA posetili su neke od korisnika u selima u okolini Zaječara, a koji je jedna od demografski najstarijih opština u zemlji, i razgovarali sa njima o njihovim najizraženijim potrebama i kako će ih ova novčana pomoć zadovoljiti.