Volonter u Info centru Crvenog krsta Srbije bila je i Zorana Arunović (34), sportista, najbolji ženski strelac Srbije, osvajač serija medalja na međunarodnim takmičenjima u disciplini gađanja iz vazdušnog pištolja. Vedra devojka sa Banovog brda lepo se uklopila među volontere Crvenog krsta koji na telefonskim linijama pružaju različite infomacije, hrabre i teše sve one kojima je potrebna „čašica razgovora“.

Crveni krst Srbije je ovaj Info Centar oformio na početku uvođenja vanrednog stanja u Republici Srbiji. U Srbiji u organizacijama Crvenog krsta u gradovima i opštinama formirano je još 112 ovakvih info centara za prihosocijalnu podršku građanima koji su kod kuće. Volonteri i zaposleni u 151 organizaciji Crvenog krsta širom zemlje do sada su, na različite načine, pomogli, pre svega starije 53.741 osobe.

„Prvi put sam u Crvenom krstu, ili sam bila nekada davno“ nastavlja Zorana. “Ali sam zato redovni dobrovoljni davlac krvi. Krv dajem dva puta godišnje. Počela sam da dajem krv, jer sam se bojala igle. I sada mi je malo neprijatno, naročito pred kraj davanja, ali sam svoj strah savladala na ovaj način. Znam koliko je krv važna i taj osećaj da nekome pomažem me je oslbodio straha.“

Devojka koja pogađa bez zadrške svaku metu, koja rukuje pištoljem bolje od većine ljudi boji se igle? Čudno, ali inspirativno , jer je strah pobedila čeličnom voljom. S takvom voljom ostaje i kod kuće radeći svoj kondicioni trening.

„Sva takmičenja i treninzi su otkazani, ili pomereni za druge datume. Kondiciju održavam u kućnim uslovima i mislim da je podjenako važno ostati kod kuće , kao i održati formu. Ovo je borba na dva fronta, sa nepoznatim i sa samim sobom da izdržimo izolaciju.“

Uz smeh i ćaskanje sa ostalim volonterima Crvenog krsta shvatamo da je Zorana danas razgovarala telefonom sa starijim gospođama, prenoseći im svoju vedrinu i optimizam. A javljao se i Filip, mlađi čovek, koji je baš želeo da porazgovara sa našim najuspešnijim ženskim strelcem.

„Moja majka je poreklom iz Vukovara i došli smo ovde kada i sve izbeglice devedesetih. Ona je znala za zgradu Crvenog krsta u Siminoj   i prihvatni centar tih godina.Tada su nam ljudi , zanani i nezani pomogli. Sada je na mene došao red.“

Obećala nam je da će u Crveni krst Srbije ponovo doći, kad sve ovo prođe.Možda i u okviru „Noći muzeja“ u maju mesecu u Spomen sobu Crvenog krsta Srbije koja će biti obuhvaćena ovom manifestacijom.Do tada verujemo da i ovoga puta Zorana pogađa pravo u metu-ostaje kod kuće.

https://media.ifrc.org/ifrc/where-we-work/europe-and-central-asia/