Predstavnici Crvenog krsta Srbije su 31. januara u Podgorici učestvovali u predstavljanju najvažnijih rezultata studije „Pristup uslugama dugotrajne njege u Crnoj Gori“. Ova studija nastala je u okviru trogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom COVID-19 i budućih katastrofa“ a kojim Crveni krst Srbije koordinira uz podršku Evropske unije, Austrijske agencije za razvoj i Austrijskog Crvenog krsta. Ovaj projekat se implementira u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na teritoriji Kosova* a jedna od najvažnijih komponenti projekta su istraživanja o pristupu uslugama dugotrajne nege na svim teritorijama i javno zagovaranje zasnovano na rezultatima ovih istraživanja.

Generalna sekretarka Crvenog krsta Crne Gore, Jelena Dubak, otvorila je konferenciju za medije i naglasila važnost rezultata ove studije koja će poslužiti kao temelj za dalja istraživanja i unapređenje položaja neformalnih njegovatelja, kao jednog od najvažnijih stubova sistema usluga dugotrajne nege.

Nataša Todorović, predstavnica Crvenog krsta Srbije i koordinatorka ovog regionalnog projekta navela je da je ovo pionirski poduhvat za region i napor da se kroz desk istraživanje, kvantitativnu i kvalitativnu analizu stvori slika o postojećem kapacitetu sistema za pružanje usluga dugotrajne nege, o tome kako će potrebe za tim uslugama rasti, kao i o tome koliko će sve to koštati društva na zapadnom balkanu, te kako osigurati da u perspektivi svako ima onu vrstu nege koja će mu biti potrebna. Ona je pojasnila da se čitava Evropa suočava sa demografskim promenama koje intenzivno uvećavaju potrebe za dugotrajnom njegom, te da se kreatori javnih politika svuda hvataju u koštac sa pitanjem kako da se sa jedne strane poveća obim usluga i one budu dostupnije, a da se na drugoj strani kontrolišu njihovi troškovi. Zaključila je da je ovo veliki izazov i na globalnom nivou, te da su baš zato ovakva istraživanja dragocena.

Tijana Veljković iz SeConS-a – grupe za razvojnu inicijativu koja je bila zadužena za komponentu sprovođenja analize i formulisanje preporuka, predstavljajući rezultate istraživanja naglasila je da je ova studija rađena po istoj metodologiji za svih šest projektnih lokacija, nakon čega će rezultati biti sublimirani u okviru regionalne studije koja će biti osnova za formulisanje preporuka o tome kako povećati kapacitete pružalaca usluga i organizacija civilnog društva, kako poboljšati javne politike i uvećati finansijska davanja i na taj način osigurati bolji pristup uslugama dugotrajne nege za starije osobe i osobe sa invaliditetom u redovnim okolnostima, a posebno u slučaju vanrednih situacija poput pandemije COVID-19.

Rezultati istraživanja pokazuju da u  Crnoj Gori 44,9% osoba starijih od 65 godina ima velike poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Posebno su izražene rodne razlike pa je ženama potrebna veća pomoć nego muškarcima.

U grupi osoba s invaliditetom starosti 18-64 godine 83% osoba ima potrebu za dugotrajnom negom zbog poteškoća u obavljanju dnevnih aktivnosti. U uzorku je 42% ispitanika imalo poteškoće sa kretanjem a 33% oštećenja vida. Kao što se očekivalo istraživanje je pokazalo ključnu ulogu neformalnih negovatelja u pružanju podrške starijim osobama i osobama sa invaliditetom. Ključni pružaoci neformalne nege su deca (54,4%), supružnici (24,7%), roditelji (13,3%), brat ili sestra (2,5%), ili drugi srodnici (2,2%). Dve trećine neformalnih negovatelja (65,5%) ne dobija nikakvu podršku od strane ustanova zdravstvene ili socijalne zaptite ili humanitarnih organizacija.

* Ova oznaka ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti

Foto – Dejan Kalezić