Julske kiše ove godine ne prestaju ni u prostranoj vojvođanskoj ravnici. Natapa se crna plodna zemlja, a kisne i veš na ogradi migranstkog centra na 14 kilometara od Kiknde. Tu svoj usporeni, kišni dan provodi 97 migranata uglavnom iz Avganistana i jedan manji broj Iračana i Pakistanca. Dece je 52 i njima je školski raspust odavno počeo. Bez obzira na kišu voze bicikle po dvorištu.

Ovde su uglavnom smeštene porodice. Jedna od njih je i porodica iz Avganistana Abdulaheda Ahmadia /29/ koju čini sin i njegova supruga. “Stigao sam preko Irana, Pakistana, Turske, Grčke i Albanije do Srbije. U Šidu mi je rođen i sin. Hteo bih u Nemačku i znam sve da radim, da obrađujem zemlju ili da vozim kamion. Lepo je u  Kikindi, ali posla nema. Jednom kad se obogatim, vratiću se velikim automobilom u Kikindu kao turista“, veselo priča Ahmadi.

Danas je Crveni krst Kikinde pripremio pasulj za ručak. Nasmejane i ljubazne žene iz Crvenog krsta uz njega daju i salatu – ljute papričice i kupus. Porcija ljutog je malo manja od porcije pasulja. Nama neobično, ali migrantima normalno. “Oni vole jako začinjena jela, posebno ljuto. Celu šaku bibera znaju da pospu preko jela. Ovde vlada porodična atomsfera, svi se znamo po imenima. Mi već znamo njihove navike i ukuse“, objašnjavaju nam žene iz Crvenog krsta. “Dobri su to ljudi i vrlo kulturni“ nastavljaju svoj dan neumorno sipajući velikom kašikom pasulj u posude.

Od prošlog obilaska centra smanjio se broj migranata. Njih devetoro je našlo svoj put. Ostali čekaju svoj red i okreću glavu ka Evropi, kao suncokreti prema Suncu. Hoće li kiša prestati i nada ponovo ogrejati? Ko to zna.