Šta se dešava kada starijoj osobi bude potrebna svakodnevna pomoć, a porodica više ne može sama da iznese teret brige? Da li potreba za dugotrajnom negom povećava rizik od siromaštva i koliko su postojeće usluge podrške dostupne onima kojima su najpotrebnije?

O ovome se govorilo 10. avgusta u Crvenom krstu Sombor, gde su predstavljeni rezultati istraživanja „Siromaštvo u senci brige i nege – Uticaj dugotrajne nege na rizik od siromaštva starijih osoba u Srbiji“. Istraživanje je realizovano u okviru projekta SHAPE – Jačanje pristupa zdravstvenoj zaštiti, participaciji i socijalnoj jednakosti na Zapadnom Balkanu, koji Crveni krst Srbije sprovodi u saradnji sa Crvenim krstom Austrije, uz podršku Ministarstva za zapošljavanje, socijalna pitanja, zdravstvenu zaštitu i zaštitu potrošača Austrije.

Rezultate su predstavili Nataša Todorović i dr Milutin Vračević, ukazujući na jasnu povezanost potrebe za dugotrajnom negom i povećanog rizika od siromaštva među starijim osobama u Srbiji. Istraživanje je, pored toga, pokazalo da posledice ne snose samo oni kojima je pomoć potrebna. Značajan deo tereta ostaje na porodicama i neformalnim negovateljima, koji često nemaju dovoljno podrške, informacija ili dostupnih usluga.

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici Centra za socijalni rad, Grada Sombora, zdravstvenih ustanova, udruženja penzionera i osoba sa invaliditetom, Crvenog krsta, kao i drugih organizacija koje rade sa starijim osobama.

Sombor je prepoznat kao primer dobre prakse – deo je Svetske zdravstvene organizacije – Gradovi prilagođeni starijim osobama, a različiti akteri u lokalnoj zajednici dobro sarađuju i koordiniraju aktivnosti usmerene ka starijim osobama. Ipak, diskusija je pokazala da čak i tamo gde postoje razvijeni mehanizmi podrške i dobra saradnja, ostaju izazovi na koje treba odgovoriti.

Nakon prezentacije razvila se diskusija o tome šta je u Somboru do sada urađeno u oblasti zaštite i podrške starijim osobama, ali i o izazovima sa kojima se lokalna zajednica suočava. Razgovor je pokazao koliko je važno da se iskustva iz prakse povežu sa rezultatima istraživanja i da se prepoznaju usluge koje nedostaju ili nisu dovoljno razvijene.

Posebno je istaknuta potreba za razvojem usluge predaha za porodice koje brinu o starijim osobama, jer dugotrajna briga može predstavljati veliko fizičko, emocionalno i finansijsko opterećenje za članove porodice. Podrška porodicama nije samo pomoć negovateljima, već i važan preduslov da starija osoba može što duže da ostane u svom domu i svojoj zajednici.

Kao važna potreba prepoznata je i dostupnost usluga za osobe koje žive u uslovima beskućništva, odnosno razvoj prihvatilišta i drugih oblika podrške, kako tokom zimskih meseci, tako i tokom perioda visokih letnjih temperatura. Posebno su ugrožene starije osobe koje istovremeno imaju zdravstvene probleme, potrebu za pomoći u svakodnevnom funkcionisanju i nesigurne ili neadekvatne uslove stanovanja.

Učesnici su ukazali i na značaj boljeg povezivanja zdravstvenog i socijalnog sistema, kao i svih drugih aktera u lokalnoj zajednici. Samo koordinisanim pristupom moguće je obezbediti kontinuitet podrške i sprečiti da starije osobe kojima je pomoć najpotrebnija ostanu „između sistema“.

Predstavljanje rezultata u Somboru deo je šireg ciklusa susreta u lokalnim zajednicama. Cilj ovih sastanaka nije samo predstavljanje rezultata istraživanja, već i razgovor sa ljudima koji svakodnevno rade sa starijim osobama, kako bi se zajedno prepoznali postojeći resursi, ali i potrebe za daljim razvojem usluga.

Jer iza podataka i statistike uvek stoje konkretni ljudi – starije osobe kojima je potrebna podrška, njihove porodice i neformalni negovatelji koji svakodnevno brinu o njima. Zato dugotrajnu negu moramo posmatrati ne samo kao pitanje usluga, već i kao pitanje prava na dostojanstven, siguran i kvalitetan život u starosti.