Povodom Svetskog humanitarnog dana, koji se na inicijativu Ujedinjenih nacija od 2008. godine obeležava 19. avgusta, Crveni krst Srbije želi da svim volonterima i zaposlenima čestita na predanom i odanom radu kao i na požrtvovanju koje su pokazali obavljajući humanitarne aktivnosti koji su bili od životnog značaja za najugroženije tokom pandemijske krize ali i u drugim humanitarnim programima i aktivnostima u proteklom periodu.

Svojim uspešnim radom i rezultatima ponovo ste pokazali da verujete u naše Osnovne principe, da ih primenjujete u praksi i da time potvrđujete, kao i tokom svih kriza, svrhu postojanja naše Organizacije.

Ove godine osnovna tema Svetskog humanitarnog dana su klimatske promene.

Ekstremni vremenski uslovi postaju sve uobičajenija pojava širom sveta a rezultat su klimatskih promena. Samo su ove godine hiljade ljudi izgubile svoje živote u poplavama, toplotnim talasima i šumskim požarima. 

Činjenica je da se klimatske promene dešavaju VEĆ DANAS i menjaju naše živote.

U „Svetskom izveštaju o nesrećama i prirodnim katastrofama za 2020. godinu“ koji redovno objavljuje Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca navodi se da u 2020. godini svaki sedmi stanovnik u svetu bio na različite načine pogođen nesrećama i prirodnim katastrofama koje su posledica klimatskih promena.

U  poslednjih 10 godina čak 1,7 milijardi ljudi je pogođeno negativnim posledicama klimatskih promena.

Jedan od ključnih problema klimatskih promena sve više je pitanje dostupnosti pijaće vode i samo ovog leta u sedam opština u Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog prekida snabdevanja pijaćom vodom.

Istovremeno, želimo da naglasimo kako se posledice klimatskih prmena dramatično odražavaju na zdravlje ljudi.

Ovo je posebno značajno u vreme pandemije COVID-19.

Povodom očuvanja zdravlja ljudi i obezbeđenju uslova za pružanje pomoći svima kojima je zdravlje ugroženo, Crveni krst Srbije ukazuje na značaj dobrovoljnog davalaštva krvi i obezbeđivanju stabilnih, bezbednih količina krvi.

Krv je nezamenljiv lek, krv život znači.

Samo uz motivisane dobrovoljne davalace krvi, obezbeđujemo neophodne transfuzije krvi i mnoge medicinske intervencije.

Klimatske promene - kako u vidu poplava, požara, tako i zemljotresa i ekstremnih niskih ili visokih temeratura, remete planove prikupljanja krvi, a kada nema dovoljnog broja akcija i građana koji mogu dati krv, smanjuju se i rezerve krvi. A transfuzija krvi se može primeniti isključivo i samo ako damo krv.

Odavno je poznato da ekstremne temperature objektivno utiču na slabiji odziv davalaca na akcije, tada govorimo o sezonskim nestašicama krvi. Jednu od njih živimo danas, zbog izrazito visokih temperatura.

Epidemija korona virusa takođe utiče nepovoljno na prikupljanje dovoljnih rezervi krvi. 

Moramo preduzeti sve da se akcije dobrovoljnog davanja krvi odvijaju kontinuirano, stoga sve građani pozivamo da se akcijama odazivaju i da humanošću svi zajedno damo doprinos očuvanju zdravlja.