Danas je u Crvenom krstu Srbije organizovan skup povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Prisutnima su se obratili dr Dragan Lazić u ime Crvenog krsta Srbije, zaštitnik građana i nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima mr Zoran Pašalić, Mirjana Nikolić, savetnica nacionalnog izvestioca, Srđan Barac, specijalni savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubojević i Miroslav Jovanović saradnik u Centru.

Lazić je naglasio da je opasnost da skoro svako može postati  žrtva ali i činjenica da svako može da doprinese prevenciji ovog ozbiljnog društvenog problema usmerila način delovanja Crvenog krsta  Srbije koji je izabrao da akcenat stavi na prevenciju  - nastojanje da se spreči uvlačenje ljudi u lanac trgovine ljudima.

„Metod za postizanje dobrih rezultata naše organizacije u ovoj oblasti je vršnjačka edukacija. Ovim metodom volonteri Crvenog  krsta  u gradovima i opštinama širom Srbije prenose redovno informacije o potrebi zaštite deci i mladima“, kazao je Lazić i dodao da godišnje informaciju o postojanju problema trgovine ljudima i načinima zaštite  primi preko 30.000 potencijalno ranjivih pojedinaca - dece i mladih u školama, domovima za decu bez roditeljskog staranja, dece sa smetnjama u razvoju, korisnika narodnih kuhinja Crvenog krsta, stanovnika centara za smeštaj izbeglica i migranata. Treneri Crvenog krsta Srbije, prema njegovim rečima, putem specijalizovanih sastanaka i tokom realizacije omladinskih letnjih kampova svoja znanja prenose vršnjacima iz zemalja regiona i čitave Evrope.

Pašalić je skrenuo pažnju na to da je nastojanje tima njegovih saradnika smanjenje broja žrtava jer je nemoguće ovaj vid eksploatacije ukinuti, zbog čega je rad dominantno usmeren na donošenje preporuka institucijama. On je preneo svoja iskustva stečena u višegodišnjem bavljenju ovim problemom. Kako navodi, uz sve promene koje je trgovina ljudima kao oblik savremenog ropstva imala tokom vremena, ostalo je to da žrtve poslednje saznaju da su žrtve, tj. da su predmet nekog krivičnog dela koje se najčešće završava tragično ili sa trajnim posledicama.

Pašalić je apelovao da se prilikom izveštavanja vodi računa, jer svaka senzacionalistička vest može da napravi kontraefekat. On je ukazao na to da smo `90-ih bili zemlja tranzita i destinacija, a da smo sada postali i zemlja porekla. Prema njegovim rečima, neophodno je sistemski pristupiti rešavanju ovog problema, neophodan je zakon koji će se odnositi na zaštitu žrtava trgovine ljudima.

„Koliko olako uzimamo slobodu, znaju samo oni koji su je izgubili“, rekao je Barac. On je skrenuo pažnju na to da je simbol plavog srca izabran da bude simbol ovog rastućeg problema rasprostranjenog svugde u svetu i naglasio značaj informisanja javnosti, jer smo svi potrebni kako bi se problem rešavao.

Barac je podvukao da se preko 600 000 ljudi nađe u lancu trgovine ljudima te da su prinudni rad, seksualno izrabljivanje ili drugi tip pritiska na koji osoba nije pristala jedno od najozbiljnijih krivičnih dela. On je posebno istakao da je identifikovanje žrtava prvi korak u borbi, te da Ministarstvo posebnu pažnju obraća na uzroke – siromaštvo, nezaposlenost, nasilje u porodici. Barac je kazao da nam nedostaju programi za pomoć deci, kao i programi  za zaštitu dece-žrtve trgovine ljudima, programi za pomoć i osamostaljivanje svih onih koji izlaze iz sistema urgentne zaštite. Naglasio je i značaj saradnje javnog i civilnog sektora.

Nikolić je prenela informacije iz prvog izveštaja iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima i iznela preporuke. Kako je navela, potrebno je unaprediti edukaciju policijskih službenika u oblasti prava deteta i krivično-pravne zaštite maloletnika, jer najmlađa žrtva nema ni punih godinu dana života. Takođe, neophodno je povećati broj javnih tužilaca koji se bave ovim problemom, uspostaviti sistemsku saradnju sudova i nadležnih javnih tužilaštva sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima, vršiti obuku prosvetnih radnika i inspektora rada, kao i institucija socijalne zaštite, potrebna je obuka i za sudije, uspostavljanje mreže prevodilaca za retke jezike i njihovo senzibilisanje na ovu temu i adekvatno uključivanje medija.

Jovanović je kazao da se vidi trend porasta  broja žrtava ali je naglasio da je po sredi aktivniji rad na otkrivanju žrtava kao i sve veći broj aktera koji su uključeni u borbu protiv trgovine ljudima.On je rekao da za ovu godinu postoji 95 prijava, a da je do sada identifikovano 37 žrtava, da su deca uglavnom uključena u prosijačenje, žene u seksualnu eksploataciju, a da je radna eksploatacija na trećem mestu. Za prvih šest meseci ove godine, prema njegovim rečima, može se reći da 70 posto žrtava čine žene, a tako je i prethodnih godina, što pokazuje da je trgovina ljudima je oblik rodno zasnovanog nasilja. Svaka druga identifikovana žrtva je dete.

Izveštaj Nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima za 2023. godinu govori sledeće:

Nadležni sudovi su u toku 2023. godine primili 82 predmeta u vezi sa krivičnim delom trgovine ljudima. Ukupan broj optuženih lica tokom 2023. godine je 98, a ukupno je rešeno 75 predmeta.

Tokom 2023. godine, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je formalno  identifikovao 66 žrtava trgovine ljudima, od čega je 57 žrtava eksploatisano na teritoriji Republike Srbije. Republika Srbija je zemlja porekla 60 žrtava identifikovanih od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Podaci Centra o formalno indentifikovanim žrtvama takođe su alarmantni, imajući u vidu da 62% identifikovanih žrtava čine deca, od čega je 44% dece eksploatisano dok je pohađalo školu, a njih 15 nije pohađalo obavezno osnovno obrazovanje u periodu eksploatacije. Tokom 2023. godine Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima primio je ukupno 168 prijava, a za 137 slučajeva pokrenut je postupak identifikacije.

Najveći broj formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima bio je eksploatisan prinudom na prosjačenje, zatim seksualnom eksploatacijom i radnom eksploatacijom. Žrtve su i višestruko eksploatisane, vršena je prinuda na brak i na vršenje krivičnih dela. Velika većina žrtava su osobe bez nepokretnosti, bez zaposlenja i bilo kakvih redovnih prihoda, najčešće sa stečenim osnovnim obrazovanjem. U toku 2023. godine uslugu Prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima koristilo je ukupno 14 korisnica i to je najveći broj korisnica od osnivanja Prihvatilištva.

U izveštajnom periodu, u podršku za 32 žrtve trgovine ljudima uključena su relevantna udruženja, uz pristanak žrtava. Udruženja su pružala podršku kroz obezbeđivanje materijalne podrške, prevodioca, pravne pomoći, psihoterapijske pomoći, smeštaja, podrške za uključivanje na tržište rada.