Pod sloganom „Dеprеsiја – hајdе dа rаzgоvаrаmо” u Crvenom krstu Srbije obeležen 7. april Svetski dan zdravlja. Ove godine je organizovana konferencija koja je bila usmerena pre svega na depresiju kod starijih, i bila je deo globalne kampanje ADA (Age Demande Action-Starenje zahteva delovanje) koju koordinira organizacija HelpAge International. 

Na konferenciji su učestvovati dr Meho Mahmutović državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, prof.dr Aleksandra Milićević Kalašić, Fakultet medije i komunikaciju, Paulina Firićaski, psiholog Gerontološkog centra Beograd, Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije i prof. dr Wenche Malmedal sa Medicinskog fakulteta Norveškog Univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU) iz Trondhajma, Norveška.

Konferenciju je otvorila Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije ističući da Crveni krst Srbije u okviru Javnog ovlašćenja posebnu pažnju posvećuje prevenciji i podizanju svesti javnosti o značaju zdravih stilova života, a  Svetski dan zdravlja je datum kada Crveni krst Srbije u svim organizacijama Crvenog krsta na teritoriji Republike Srbije stavlja u fokus  javnozdravstveni problem koji je određen za tu godinu i svojim aktivnostima doprinosi unapređenju zdravlja i blagostanja ljudi. Vesna Milenović je takođe podvukla da istraživanja pokazuju da volontiranje poboljšava i fizičko i mentalno zdravlje, suzbija depresiju, ali i jača samopouzdanje. Ljudi koji volontiraju imaju viši nivo zadovoljstva životom i osećaju se srećno, tako da Crveni krst Srbije kao najveća volonterska organizacija u zemlji, kroz svoje aktivnosti predstavlja važan pozitvivni faktor u prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlja.

Dr Meho Mahmutović, državni sekretar iz Ministarstva zdravlja je istakao da Ministarsvo zdravlja u cilju prevencije razvoja depresivnih poremećaja kod starijih planira skoro uvođenje ranog skrininga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali ministarstvo takođe čini napore kada je lečenje u pitanju kroz pozitivne liste lekova i strategiju o mentalnom zdravlju. Crveni krst Srbije i HumanaS se poslednje četiri godine, pogotovo kroz ADA kampanje zalaže za uvođenje ranog skrininga za depresiju kod starijih osoba.

Prof.dr Aleksandra Milićević Kalašić je detaljnije govorila o depresiji sa medicinskog aspekta. Depresija je bolest koju karakterišu produženo tužno ili sniženo raspoloženje, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima inače uživate, kao i nemogućnost da obavljate svoje dnevne aktivnosti, a  da to stanje traje najmanje dve nedelje. Pored toga, osobe koje pate od depresije obično imaju jedan ili više od sledećih simptoma: gubitak energije; promena apetita; promene u dužini spavanja (spava se manje ili više); anksioznost; smanjena koncentracija; neodlučnost; nemir; osećanje bezvrednosti, krivice ili beznadežnosti; kao i pomišljanje o samopovređivanju ili samoubistvu.  

Jedna od deset osoba u svetu pati od ozbiljnog depresivnog poremećaja, a skoro jedna od pet osoba je imala ovaj poremećaj u toku svog života. Procenjuje se da će do 2020. godine depresija biti drugi najčešći uzrok invaliditeta u svetu.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije je predstavila rezultate istraživanja koje je sprovedeno 2016. godine u sledećim gradovima Srbije: Jagodina, Kragujevac, Loznica, Negotin, Pirot, Požarevac, Velika Plana, Vladimirci i Vrbas. Instrument istraživanja je bio 9 PHQ (The patient Health Questionnaire). Istraživanjem su obuhvaćene dve populacione grupe osoba starijih od 60 godina: osobe koje žive u svom domaćinstvu, korisnici su usluga pomoći u kući, i nisu uključeni u rad Crvenog krsta ili organizacija civilnog društva i osobe koje žive u svom domaćinstvu, nisu korisnici usluga pomoći u kući, i koji su uključeni u rad Crvenog krsta ili organizacija civilnog društva kroz grupe samopomoći. Ukupan broj ispitanika je 616.

Prema rezultatima istraživanja, prisustvo depresivnih simptoma u ispitivanoj populaciji je raspoređeno na sledeći način: procenat ispitanika bez depresivnih simptoma je 22%, subkliničke forme depresije su zastupljene sa 55%, blage forme kliničke depresije (distimija i blaže forme depresije major) čine 17% i teži oblici kliničke depresije čine 6% uzorka.  Depresija kod starijih osoba predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem. S obzirom na posledice depresije na zdravlje i kvalitet života u starosti kao i da ona negativno utiče na tok i ishode drugih hroničnih oboljenja od kojih osoba sa depresivnim simptomima pati, potrebni su, kao što je već pomenuto, što ranija dijagnoza i adekvatan odgovor zdravstvenog ali i sistema socijalne zaštite. Podaci dobijeni ovim istraživanjem ukazuju na neke od faktora rizika razvoja depresivnih poremećaja kod starijih. Nivo socijalne aktivnosti je identifikovan kao jedan od faktora, što sugeriše koliko je važno stvoriti podsticajan ambijent za uključivanje starijih u socijalnu sferu.

Paulina Firićaski, psiholog Gerontološkog centra Beograd,govorila je o prisustvu depresivnih poremećaja kod starijih korisnika i potvrdila da su i u njihovom uzorku žene depresivnije u odnosu na muškarce.

Prof.dr Wenche Malmedal sa Medicinskog fakulteta Norveškog Univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU) iz Trondhajma, Norveška govorila je o istraživanju koje je sprovedeno u Norveškim domovima za starije, a tiče se poštovanja ljudskih prava. Ovo istraživanje je merilo tri aspekta: pravo na slobodu od nasilja i lošeg tretmana, pravo na poštovanje ličnog integriteta i pravo na zdravlje. Rezultati su pokazali da iako u norveškim domovima postoji visok standard ružanja usluga, ipak je prisutno i kršenje ljudskih prava starijih pa je potrebno adekvatno odgovoriti na ove izazove. Najveći broj kršenja ljudskih prava u ovim ustanovama tiče se prava na poštovanje ličnog integriteta, sa najčešćim prekršajima koji se odnose na prisilno davanje terapije odnosno tretiranje štićenika doma bez njihovog otvorenog pristanka.

Jedna od značajnih informacija iz prezentacije profesorke Malmedal tiče se i toga da je u Norveškoj, po statistikama, svega 14% osoba starijih od osamdeset godina smešteno u domove za starije, i svega 30% osoba starijih od devedeset što svedoči o njihovom dobrom zdravlju i funkcionalnosti ali i kvalitetu dostupnih usluga u zajednici i kući koje im omogućavaju samostalan život.

Konferenciji je prisustvovalo više od 60 osoba, predstavnika Centara za socijalni rad i domova zdravlja, kao i starijih volontera Crvenog krsta Srbije.