Na poziv Programa za starenje Ujedinjenih nacija (UN DESA) Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije učestvovala je na online sastanku ekspertske grupe na temu „Izgradnja bolje budućnosti za starije osobe nakon COVID-19“ između 2. i 5. marta. Sastanak je okupio 20 stručnjaka, uključujući predstavnike država članica, civilnog društva, akademika i relevantnih zainteresovanih strana da istraže i predlože konkretne preporuke o tome kako osigurati da se starenje i starije osobe adekvatno tretiraju i aktivno uključe u rad na oporavku nakon COVID-19.

Nataša Todorović govorila je na  temu „Prevencija i odgovor na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“ u okviru sesije I „Ekonomsko i socijalno uključivanje nakon COVID-19“. Njena diskusija je bila naslovljena „Poziv za buđenje: Prevencija i odgovor na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“, a evo nekoliko najvažnijih njenih delova:

Jedna od lekcija koju smo naučili tokom protekle godine pandemije je da su vanredne situacije poput ove, naravno ogroman globalni problem, ali takođe predstavljaju „savršenu oluju“ faktora rizika za zlostavljanje starijih osoba. Jedan od načina da to posmatramo je kroz tri glavne komponente. Prva komponenta je lako razumljiva. Za starije osobe socijalna izolacija je poznat faktor rizika od zlostavljanja. Ograničen pristup uslugama zddravstvene zaštite koje su do sada koristili, kao i ne-COVID zdravstvenoj zaštiti – redovni pregledi, dijagnostika itd. – može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja i smanjenja njihove autonomije što ih može izložiti većem riziku od zlostavljanja. Takođe postoji rizik finansijskih problema za starije osobe koje moraju da troše više novca iz svog džepa za usluge zdravstvene zaštite, jer sistem nije u stanju da zadovolji njihove potrebe tokom epidemije. Povrh toga, možda svoje penzije moraju da koriste za finansijsku podršku članovima porodice koji su izgubili sopstvene prihode, opet zbog pandemije.

Druga komponenta je vezana za neformalne i formalne negovatelje koje posebno pogađaju pandemija i izvedene epidemijske mere. Znamo da su neformalni negovatelji okosnica svakog sistema usluga dugotrajne nege na svetu, a tokom pandemije suočavaju se sa svim problemima sa kojima se suočavaju svi ostali, poput rizika od infekcije, ograničenja kretanja, gubitka sigurnosti prihoda itd. ali povrh toga imaju sve dodatne probleme u vezi sa pružanjem nege starijim osobama.

Treća komponenta je rašireni ejdžizam, jedan od osnovnih uzroka zlostavljanja starijih, sa svim predrasudama i stereotipima o starijim osobama. S druge strane, tretman starije populacije kao homogene i negiranje njene raznolikosti nas sprečava da identifikujemo one delove ove populacije koji su pod većim rizikom od zlostavljanja, kao što su funkcionalno zavisne osobe, starije žene, socijalno isključene starije osobe. Tokom pandemije, starije osobe širom sveta su tretirane ili sa previše zaštitničkim, paternalističkim stavovima ili su bile mete nepravednog besa. I jedno i drugo je loše. Oduzimanje starijim osobama prava da sami odlučuju i delaju u ime njihove zaštite samo je prikrivena sila, a  sa druge strane, optuživanje starijih za pad ekonomije tokom pandemije nije samo ejdžističko već i potpuno pogrešno.

Pandemija COVID-19 trebalo bi da bude poziv na buđenje kako bi starije osobe bile uključene u planiranje odgovora na vanredne situacije, budžetiranje, raspodelu uloga i aktivnosti, uz korišćenje njihovih kapaciteta i resursa i prostor da oni izraze svoje potrebe i daju svoje preporuke. Ovo bi trebalo da bude normalno, ne bi trebalo ni da uopšte razgovaramo o tome, ali ovo je ipak još uvek ideal, a ne stvarnost. Još se nismo probudili.

Godinu dana unutar pandemije, praksa prikupljanja podataka i dalje je „slepo“ za raznolikost starije populacije, mere i politike se i dalje donose bez značajnog učešća starijih osoba, grupe pod većim rizikom i dalje ostaju bez podrške, i dalje želimo da zaštitimo starije osobe bez da im damo mesto za stolom. Govorimo o očuvanju ekonomije, istovremeno potpuno zanemarujući veliki doprinos koji starije osobe daju ekonomiji širom sveta.

Važno je nikada ne zaboraviti da ljudska prava ne zastarevaju i da ljudska prava starijih osoba moraju biti zaštićena u punoj zakonskoj meri kao i bilo koja druga. Nova Konvencija Ujedinjenh nacija o ljudskim pravima starijih osoba pomogla bi u zaštiti ljudskih prava starijih osoba na svim nivoima i u svim okruženjima.

Link za video izjavu: https://www.youtube.com/watch?v=3Yg0dgIXiBI&t=31s