„Na ničijoj zemlji-rodno zasnovano nasilje nad starijim ženama (65+) u Republici Srbiji“ deo je projekta deo je projekta pod nazivom „Osnaživanje starijih žena: Prevencija nasilja putem menjanja društvenih normi u Srbiji i Austriji (EmPreV)“, koji je finansijski podržala Evropska unija i Austrijska razvojna agencija.

Cilj ove studije je da prikaže stanje u pogledu rasprostranjenosti, karakteristika i posledica rodno zasnovanog nasilja nad starijim ženama, kao i stepen u kome se one, u potrebi za zaštitom od nasilja, obraćaju različitim institucijama i organizacijama, te na koji način taj sistem odgovara na njihove potrebe. Istraživanje se sastojalo iz kvantitativnog i kvalitativnog dela. U kvantitativnom delu koristili su se podaci, iz istraživanja o bezbednosti i blagostanju žena u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, koje je sprovedeno 2018. godine uz podršku Misiji OEBS-a u Srbiji. Kvalitativni deo sastojao se iz fokus 18 fokus grupa u kojima je učestvovalo 157 žena iz tri različite generacije. Mlade žene su bile do 30 godina starosti, sredovečne žene od 31 do 64 godine starosti, dok su grupu starijih žena činile one preko 65 godina starosti i intervjua sa 20 stručnih radnika iz Centara za socijalni rad i 21 angažovanog u Crvenom krstu Srbije.

Analiza se odnosi na starije žene u Srbiji (65 i više godina), ali u meri u kojoj je moguće nastoji i da sagleda specifična iskustva i mogućnosti u pristupu sistemu zaštite različitih grupa žena ove starosne dobi, u zavisnosti od mesta u kome žive, obrazovanja, socioekonomskog statusa, invaliditeta ili drugih karakteristika koje bi mogle uvećati ili umanjiti rizike od nasilja, kao i uticati na njihov pristup uslugama zaštite.

U ovom istraživanju pokazalo se da u Srbiji 16% starijih žena starosti od 65 do 74 godine doživelo je neki oblik nasilja  nakon navršene 65. godine života. Ovaj vid nasilja je prilično prikriven, žrtve se retko odlučuju da prijave, u našem uzorku samo je jedna starija žena prijavila nasilje. Starije žene uglavnom trpe nasilje iz različitih razloga, iz straha, stida, ekonomske zavisnosti, a ujedno su prisutni i jaki patrijahalni obrasci. Od navršenih 15 godina 40% žena doživelo je neki oblik nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, dok je u prethodnih 12 meseci (nakon navršene 65. godine starosti) to iskustvo imalo 7,7% žena. Najrasprostranjenije je psihičko nasilje, koje je doživelo 38% žena od navršenih 15 godina i 7% žena tokom poslednjih 12 meseci (nakon navršene 65. godine starosti).

U daljem radu na prevenciji potrebno je edukovati starije žene o nasilju i različitim formama nasilja, faktorima rizika, kao i o načinima postupanja svih delova sistema prilikom prijave nasilja. Neophodno je obezbediti usluge psihosocijalne podrške starijim ženama. Potrebno je uključiti u kontinuiranu obuku stručnih radnika poseban deo koji se odnosi na specifičnosti nasilja nad starijim ženama, kao i omogućiti da se na lokalnom nivou obezbedi bolja koordinacija svih aktera.

Potrebno je takođe raditi i na podizanju svesti javnosti o nasilju nad starijim ženama kroz različite kampanje a vrlo važna aktivnost je borba protiv diskriminacije i promena slike o starijim ženama kako bi se promovisao njihov dobrinos u društvu i zajednici. kao aktivnim članovima društva koje doprinose svojim porodicama, zajednici i društvu.

Autori: Nataša Todorović, Milutin Vračević, Marija Babović, Biljana Stepanov, Bojana Matejić i Bosiljka Đikanović.