Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa Zaštitnikom građana Republike Srbije, organizovala je jedanaesti sastanak SKGO Mreže za socijalnu zaštitu 22. novembra u Beogradu 2023.godine. Ključne teme ovog sastanka bile su aktivno i zdravo starenje, sa posebnim osvrtom na nedavno usvojenu Strategiju aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji za period od 2024-2030. godine, zatim razvoj usluga za starije na lokalnom nivou, zastupljenost usluga socijalne i zdravstvene zaštite za starije žene koje žive na selu, kao i međuopštinska saradnja u unapređivanju pristupačnosti usluga i informacija, u skladu sa principima univerzalnog dizajna.

Učesnicima sastanka Mreže za socijalnu zaštitu najpre se obratio Zoran Pašalić, zaštitnik građana, dr Marina Vidojević, pomoćnica ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nikola Tarbuk, generalni sekretar SKGO. Na sastanku je učestvovala i Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije.

Nataša Todorović je govorila o radu Crvenog krsta Srbije, ali je i istakla nekoliko činjenica o zdravom starenju. Period od 2020-2030 godine – Svetska zdravstvena organizacija je proglasila Dekadu zdravog starenja i u okviru dekade imamo četiri oblasti delovanja: 1. okruženje prilagođeno godinama, 2.borba protiv ejdžizma, 3. integrisane usluge zdravstvene i socijalne zaštite, 4. usluge dugotrajne nege.

Sterije osobe su heterogena grupa i u svakom slučaju moramo biti svesni činjenice da je populacija starijih osoba najraznovrsnija starosna grupa koja postoji. Razlika između 65-godišnjaka i 95-godišnjaka obično je daleko veća od one između 35-godišnjaka i 65-godišnjaka. 

Pa prema tome prva važna komponenta ovog pristupa zdravom starenju mora biti zasnovan na shvatanju da „tipična starija osoba“ zapravo ne postoji. Svaka politika mora podjednako da se pobrine za oba kraja spektra kako bi na pravi način uključila one kojima je potrebna nega i podrška za osnovne aktivnosti svakodnevnog života, ljude koji su opterećeni bolestima, kao i one koji su u odličnoj formi, dobrom zdravlju i sami pružaju negu i podršku drugima.

Druga komponenta je da starenje treba da se posmatra iz celoživotne perspektive, odnosno zdravo starenje počine u vrtiću, istraživanja pokazuju da rana investicije imaju najviše uticaja. Potrebno je u ranom uzrastu uvesti koncept zdravog starenja, da već u vrtiću imamo kurikulume koji se odnose na to. Crveni krst Srbije u svom radu kroz edukacije sa školskom decom promoviše zdrave stilove života koristeći i vršnjačke edukatore koji primerom promovišu zdrave stilove života.  Treba naglasiti da nikad nije kasno ulagati u zdravo starenje, rane investicije daju najbolje rezultate.

Trenutno Crveni krst Srbije koordinira EU projekatom gde na Zapadnom Balkanu radi 30 centara gde se starije osobe svake nedelje sastaju i imaju različite aktivnosti koje promovišu zdravo starenje. Samo u Kragujevcu se svakog utorka sastaje 90 starijih osoba u Kutku za zdravo starenje, sami dizajniraju svoje aktivnosti vodeći računa da niko ne bude zaboravljen.