Psihološkinja Nataša Todorović

Okrugli sto 4.1 Ciljevi održivog razvoja i COVID-19 - Kako podaci i statistika mogu pomoći da odgovor na krizu (obnova) bude bolji?

 

Regionalni forum o Ciljevima održivog razvoja održao se od 10. do 18. marta 2021. godine onlajn i sadržao 12 virtuelnih okruglih stolova koji su se održali od 10. do 16. marta 2021., nakon čega su sledile plenarne sednice foruma 17. i 18. marta 2021. Regionalni forum za 2021. takođe je dao prostor za niz diskusije u 20+ pratećih događaja (side event).

 

Stručna saradnica Crvenog krsta Srbije, psihološkinja Nataša Todorović, je članica Upravnog tela Regionalnog mehanizma za angažovanje organizacija civilnog društva (https://unece-rcem.eu/rcem-concept-note/), predstavlja organizacije koje se bave starijim osobama, i odabrana je od strane NVO da izjavu u okviru okruglog stola 4.1 o temi koja se odnosi na podatke i statistiku, i načinu na koji nam ova oblast može pomoći po pitanju bolje rekonstrukcije. Ovom prilikom Nataša Todorović je navela da:

„Imamo sredstva i priliku da donošenje odluka zasnivamo na dokazima i uspostavimo javnu politiku zasnovanu na znanju i proverljivim informacijama. Naš uspeh ili neuspeh u postizanju ciljeva održivog razvoja počiva na tome da smo u stanju da ’cenimo ono što merimo’.

Međutim, informaciona revolucija se još uvek odvija i to ne ravnomerno i fer, čak i pored usvajanja Agende 2030 i obaveza država članica, međunarodnih finansijskih institucija i privatnog sektora. Stoga je od suštinske važnosti da shvatimo ko i šta nam nedostaje i kako možemo ići napred da bismo izgradili svet u kome niko ne ostaje zaboravljen. Podaci nam mogu ispričati snažnu priču o tome kako se postavljaju prioriteti. Na primer, podaci UN Women danas ističu da su u krizi COVID-19 najteže pogođene zdravstvena i socijalna zaštita, obrazovanje i kućne usluge, u kojima pretežno rade ženske radnice – dakle, sve stvari koje su nam potrebne i na koje se oslanjamo. Ali plan oporavka EU fokusiran je na sektore u kojima dominiraju muškarci - građevinarstvo, energetika, poljoprivreda, transport i informacije i komunikacije. Kako se to dogodilo? Gde je socijalna investicija?

Jedno od glavnih pitanja je kako pretpostavke i predrasude stoje iza ideje da je jednak pristupo pogodan za sve. U polju kojim se ja bavim, starenju, vrlo je jasno i nije prihvatljivo da se podaci za starije osobe grupišu u jednu veliku kategoriju gde se svi stariji od 65 godina isto tretiraju, bez analize pola i invaliditeta, i da postoje arbitrarni prekidi u prikupljanju statistike - na primer za osobe starije od 74 godine – iako znamo da u ovom regionu ljudi žive do duboke starosti.

Kriza COVID-19 pokazala je jasno koliko je važno biti u mogućnosti dokumentovati i deliti i unakrsno porediti više podataka o pogođenim ljudima, sa podacima o zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, pokrivenosti socijalnom zaštitom, stanovanju, vrstama posla i pristupu dečijem dodatku i penziji.

U budućim krizama takođe ćemo morati da koristimo informacije o nivoima i uticaju klimatskih promena, lokalizovanim vremenskim promenama, zagađenju vazduha, lokalizovanim krizama vezanim za hranu ili lekove itd. Iako je statistika prikupljena putem javnih službi i popisa važna, takođe treba da se pobrinemo da diverzifikujemo izvore podataka.“

Kao zaključak svog izlaganja, Nataša Todorović je istakla da je potrebna bolja upotreba postojećih podataka i pametniji načini prikupljanja, klasifikovanja, analize i razmene, ali takođe da moramo uvek biti pažljivi da ne padnemo u digitalnu zamku i verujemo da znamo sve što treba znati samo zato što računari i algoritmi sada rade za nas.

Kompletna pisana izjava na linku: https://unece-rcem.eu/4-1-sdgs-and-covid-19-how-can-data-and-statistics-help-building-back-better/

Izjava na forumu: https://www.youtube.com/watch?v=bl_qpm9zs-E&t=65s