U Crvenom krstu Srbije je u utorak 13. marta održana konferencija „Međugeneracijska razmena i međugeneracijski stavovi“ na kojoj su bili predstavljeni rezultati istraživanja na ove dve teme. Konferencija je deo projekta koji je Crveni krst Srbije sproveo u saradnji sa Centrom za odgovornu akciju, a uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavice Đukić Dejanović. Cilj istraživanja bio je se istraži međugeneracijska razmena i međugeneracijski stavovi u Republici Srbiji i da se na osnovu dobijenih podataka daju preporuke za javne politike koje bi trebalo da unaprede odnos i solidarnost unutar i između generacija.

Istraživanje “Međugeneracijska razmena i stavovi” sprovedeno je tokom decembra 2018. godine i januara 2019. godine u deset opština u Republici Srbiji. Istraživanje je sprovedeno kombinovanjem kvantitativnog i kvalitativnog metodološkog postupka. Kvantitativni deo istraživanja sproveden je putem ankete “licem u lice”, a kvalitativni deo istraživanja putem fokus grupa. Anketa je bila anonimna i sprovedena u sledećim opštinama: Sombor, Plandište, Inđija, Loznica, Kragujevac, Kruševac, Niš, Knjaževac, Palilula i Savski venac. U istraživanju su učestvovale 753 osobe različitih generacija.

Učesnike je prvo pozdravio Ljubomir Miladinović, Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije koji je podsetio da je solidarnost je temeljna vrednost na kojoj se zasniva rad Crvenog krsta Srbije, naša misija je upravo da kroz promovisanje solidarnosti damo svoj doprinos u promovisanju humanih vrednosti koji su osnova za razvoj jednog kohezivnog društva.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografija i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović koja je otvorila konferenciju istakla je da današnje društvo karakterišu ubrzane promene koje se dešavaju na svim nivoima i u različitim oblastima i u velikoj meri utiču na pojedince, porodice, zajednice i društvo. Prema procenama 2017. godine je 962 miliona osoba bilo starije od 60 godina, procena je da će do 2050. godine broj starijih od 60 premašiti dve milijarde. U Srbiji 24,4% populacije je starije od 60 godina, a 19,2% starije od 65, procene pokazuju da će do 2050. godine broj starijih od 60 godina iznositi 32,3%, to će predstavljati više od trećine populacije. Svakako moramo biti svesni da nam je međugeneracijska saradnja potrebnija više nego ikada ranije, jer ne treba da pričamo o generacijama, već o zajedničkim interesima i potrebama.

Razvoj jednog društva nije moguć ukoliko podelimo naše zajednice po generacijama i po različitim aktivnostima, potrebno je da razvijemo međuzavisne i multigeneracijske zajednice u kojima ćemo učiti jedni od drugih. Jačanjem međugeneracijske solidarnosti, mi ćemo omogućiti da se svaka generacija ima svoje mesto i jednake mogućnosti i prilike.

Rezultate istraživanja predstavili su: Nataša Todorović i dr Milutin Vračević iz Crvenog krsta Srbije i Gradimir Zajić, sociolog u penziji.

Nataša Todorović je predstavila deo istraživanja koji se odnosio na stavove različitih generacija jednih o drugima. U istraživanju koje se odnosi na stavove analizirani su stavovi različitih generacija jednih o drugima i o svojoj generaciji. Da li stariji predstavljaju opterećenje za ekonomiju svoje države? 68% mladih, 80% sredovečnih i 76% starijih smatra da ova tvrdnja nije tačna. Što predstavlja dobru osnovu, ali možemo da kažemo da je potrebno još raditi na promovisanju uloge starijih osoba u društvu pre svega kod mladih. Kada je reč o mladima da li mladi u svojim dvadesetim godinama malo doprinose ekonomiji svoje zemlje? 42% mladih, 51% sredovečnih, 58% starijih se slaže sa ovom tvrdnjom i potrebno je da razmislimo o ovim podacima i o načinu kako da promovišemo doprinos mladih, jer mladi takođe doprinose neformalnim radom i volontiranjem.

Gradimir Zajić je predstavio deo istraživanja koji se bavio međugeneracijskom razmenom. Jedan od prvih podataka odnosi se na to da je što se tiče međugeneracijske razmene, znatno učestalija razmena novca nego podrške u aktivnostima (54% prima ili je primilo novčanu pomoć, 65% je daje ili je davalo, a 25% prima ili daje podršku u aktivnostima). Sve tri generacije (mladi, sredovečni i stariji) skoro potpuno ravnomerno daju novčanu pomoć (63%, 65%, 69%), ali je primaju više pripadnici mlade generacije (70% naspram 44% kod srednje i 49% kod starije generacije). Stariji najviše primaju podršku u aktivnostima (40%, naspram 15% i 19%). U primanju novca najprisutnija je redovna novčana pomoć, kod sve tri generacije, a kod starijih 26% prima i finansijsku pomoć za lekove i troškove lečenja. Redovna finansijska pomoć je, uz razne poklone i najprisutniji oblik davanja novca. Što se tiče razmene vremena, čak 20% starijih kaže da svoju decu viđa retko.

Dr Milutin Vračević iz Crvenog krsta Srbije je u svojoj prezentaciji prikazao povezanost između demografskog starenja, porasta rizika od funkcionalne zavisnosti u starijem životnom dobu i važnosti neformalnih usluga podrške koje starijima pružaju pripadnici mlađih generacija, najčešće u porodičnom kontekstu. Uz procenu da se 90% starijih u Srbiji u većoj meri oslanja na podršku porodice i podatak iz istraživanja da 46,2% starijih osoba ima potrebu za pomoći u kući (naspram 13,8% sredovečnih i 11,6% mladih), postaje jasna važnost međugeneracijske podrške u neformalnim uslugama. Istraživanje je pokazalo da ispitanici u proseku tokom jednog meseca dobijaju 328 časova podrške (direktna pomoć, poslovi u kući, pomoć oko dece, poslovi oko kuće, transport i nabavka) što je ekvivalent vrednosti rada od 112,000 dinara, po tržišnoj ceni.

Ovakvi podaci pokazuju koliko je podrška neformalnih pružalaca usluga značajna i da je neophodno sistemski ulagati u obuku i usluge za ovaj deo populacije, kao i u zdravstveno-preventivne programe za čitavo stanovništvo u sklopu koncepta zdravog i aktivnog starenja.