Konferencija projekta „Inovativne usluge u lokalnim zajednicama (I-CCC)“ organizovana je 23. oktobra 2023. godine u Crvenom krstu Srbije u Beogradu. Ovaj međunarodni događaj okupio je preko 120 ljudi, predstavnike javnog sektora, akademije, civilnog sektora, nezavisnih regulatornih institucija kao i profesionalce koji rade sa starijim osobama.

Konferencija je organizovana kao završni događaj u projektu koji Crveni krst Srbije od novembra 2020. godine sprovodi u partnerstvu sa Austrijskim Crvenim krstom, Crvenim krstom Crne Gore, Republičkim zavodom za socijalnu zastitu, Ministarstvom zdravlja Republike Crne Gore i Bečkim univerzitetom za ekonomiju i biznis, Centrom za kompetencije neprofitnih organizacija a uz podršku Evropske unije i Austrijske razvojne agencije.  Konferencija je organizovana i kao najava i deo obeležavanja 29. oktobra, Međunarodnog dana nege i podrške a koji se ove godine prvi put obeležava u svetu.

Na samom otvaranju konferencije govorio je Njegova ekselencija Christian Ebner, Ambasador Austrije u Srbiji koji je istakao značaj kontinuirane saradnje i podrške Austrijske agencije za razvoj u jačanju kapaciteta Crvenog krsta kao i organizacija civilnog društva u Srbiji. Demografsko starenje je globalni fenomen, pogađa sva društva, ali su njegovi efekti posebno vidljivi na severnoj hemisferi, posebno na evropskom kontinentu. Ovo, naravno, zahteva strateško delovanje i prepoznavanje pretnji i mogućnosti u vezi sa demografskim promenama što predstavlja način na koji se društva prilagođavaju starenju. Ovo takođe često zahteva inovativne pristupe u prilagođavanju usluga potrebama stanovništva, ali I korišćenje moderne tehnologije u službi nege.

Nicola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, se osvrnuo na činjenicu da Evropska unija, kroz različite instrumente, pruža podršku zemljama u procesu pristupanja, a to uključuje podršku na najvišem nivou u kreiranju politika i usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa standardima EU, kao i podršku na lokalnom nivou. Razvoj i prosperitet lokalnih zajednica je veoma važan u tom pogledu i jedan od ključnih elemenata ove podrške je nastojanje da ona bude što inkluzivnija i pravednija. Takođe je značajno voditi računa da ove usluge budu održive i prepoznate od strane lokalne zajednice.

Predsednik Crvenog krsta Srbije Prof. dr Dragan Radovanović  ukazao je  da će do kraja veka više od 30% stanovništva EU bicti starije od 65 godina. Sa druge strane, procena je da u Evropskoj uniji približno 100 miliona ljudi pruža neformalnu negu. Tokom pandemije COVID-19 neformalni negovatelji našli su se u još zahtevnijoj ulozi, postali su “brana zaštite” i jedan od stubova zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite, međutim iako je to naglašavano i dalje neformalni negovatelji ostaju „nevidljivi“ sa stanovišta sistema, politika i usluga podrške širom sveta.

Saša Vukotić, specijalni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije istakao je da su ovakvi projekti važni i da oni promovišu dostupnost usluga, socijalnu inkluziju i porodičnu solidarnost. Starenje ima važan uticaj na sistem socijalne zaštite. Zbog demografskog starenja u budućnosti će upravo ovakve usluge u lokalnoj zajednici imati centralnu ulogu.

Anya Blum iz Austrijskog Crvenog krsta rekla je da starije osobe mogu biti aktivni članovi društva i da se dešava i da u razvijenim društvima starije osobe nemaju pristup uslugama dugotrajne nege. Svako ima pravo na pristupačne i kvalitetne usluge nege.

Olivera Vuković iz SeCons-a, predstavila je rezultate istraživanja o pristupu uslugama dugotrajne nege u regionu Zapadnog Balkana sa posebnim akcentom na neformalne negovatelje.  Istraživanje je pokazalo da su neformalni negovatelji stub nege, sa vrlo malo podrške ili bez podrške od strane društva.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije učesnicima je prikazala dostignuća projekta  osvrću ći se na aktivnosti i usluge u lokalnoj zajednici: 60 osoba je dobilo usluge predaha, 40 starijih osoba imalo je redovne kognitivne vežbe na tabletima, opremljeni su kabineti za obuku neformalnih negovatelja u dve opštine. Ivana Smolović iz Crvenog krsta Crne Gore istakla je značaj preventivnih poseta starijim osobama, dok je Andrea Stöckl Iz Austrijskog Crvenog krsta istakla značaj savetodavnih usluga.

Projekat je imao i evaluaciju koju su predstavili Maria Doppler, Christian Grünhaus iz Bečkog univerziteta za ekonomiju i biznis, Centra za kompetencije neprofitnih organizacija, Sanja Miloradović i Slavica Milojević, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i Lidija Brnović, Nezavisni konsultant. Glavni rezultat evaluacije je svakako podatak da za starije osobe koje su imale priliku da rade kognitivne vežbe i provode vreme sa volonterima, postoji pozitivan uticaj ovih aktivnosti na njihovo opšte stanje.

Na poslednjoj sesiji učestvovale su tri nevladine organizacije koje su prikazale svoje aktivnosti. Nadežda Satarić iz Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest govorila je o aktivnostima koje se sprovode u Beogradu, a namenjene su osobama sa dijagnostikovanom demencijom i njihovim porodicama. Karolina Stamenković iz „Lužničkih rukotvorina-Ž.E.C.“, iz Babušnice, rekla je da je važno da govorimo i o starijim ženama koje žive na selu i kojima je pristup uslugama otežan zbog nedostatka ifrastrukture. I na kraju o starijim Romima I njihovim potrebama govorio je Ivica Durmišević, iz organizacije „Đurđevdan“, iz Bele Palanke. On je istakao da usamljenost posebno utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Zaključak konferencije je da su nam potrebna partnerstva na svim nivoima kako bismo unapredili kvalitet života kako starijih osoba tako i njihovih porodica.