Симина 19, 11000 Београд, Србија; // телефон:+381 11 30 32 125; факс:+381 11 263 43 48;
      

Конференција “Насиље над старијим женама на Западном Балкану, Молдавији и Украјини”


12.01.2022

Црвени крст Србије и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) организовали су конфреренцију поводом презентације резултата истраживања “Насиље над старијим женама на Западном Балкану, Молдавији и Украјини”. Ради се о истраживању које резимира налазе истраживања о насиљу над старијим женама а истраживање је настало на основу базе података из истраживања које је спровео ОЕБС 2018. године под називом „Добробит и безбедност жене“. Базу је ОЕБС уступио Црвеном крсту Србије, а студијом су обухваћене: Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Молдавија, Украјина као и Косово.*

На конференцији су учествовали dr. Gabriela Alvarez Minte, Регионална саветница за родну равноправност, UNFPA регионална канцеларија за Источну Европу и Централну Азију, која је говорила о неопходности да се старије жене препознају са становишта целоживотног циклуса и посебно у светлу Циљева одрживог развоја и да нико не буде заборављен. Борка Јеремић, UNFPA канцеларија за Србију, истакла је значај сарадње са Црвеним крстом Србије и заједнички напор да се кроз истраживања разуме положај старијих особа и да то буде основа за даље заговарање. dr. Claudia Mahler, Независни експерт за људска права старијих истакла је да је прикупљање података важно како би се разумео феномен насиља и омогућила заштита старијих жена, али такође да посебну пажњу треба обратити на оне групе жена које се налазе под повећаним ризиком (старије жене које живе у сиромаштву, различитог нивоа образовања и етничке припадности...). Нова конвенција Уједињених нација о правима старијих особа би била значајна за безбедност и достојанствено старење и жена и мушкараца. prof. dr. Patricia Brownell, Fordham Univerzitet New York учеснике конференције је упознала са досадашњим иницијативама и истраживањима које се баве насиљем над старијим женама и истакла значај ове студије као алатке за заговарање на глобалном нивоу. проф. др. Марија Бабовић, са Филозофског факултата Универзитета у Београду представила је резултате истраживања. Истраживање показује да је 16,7% жена старијих од 65 година доживело насиље у последњих 12 месеци. За многе од њих ово је наставак насиља које су трпеле током живота, јер истраживање такође показује да је 56,2% жена старијих од 65 година доживело неки облик насиља од своје 15. године. Наташа Тодоровић, психолог из Црвеног крста Србије и представник Међународне мреже за превенцију насиља над старијим особама за Европу представила је  препоруке за превенцију насиља над старијим женама и које се могу сврстати у четири категорије: прикупљање података, законски оквир, едукације и промена социјалних норми. Susan Somers, председница Међународне мреже за превенцију насиља над старијим особама говорила је о будућим корацима и активностима укључујући састанак Отворене радне групе за старење који ће се бити организован у априлу у Неw Yорк-у 2022. године.

Свакако закључак ове конференције је оно што је Наташа Тодоровић рекла на самом почетку а то је: “Живимо у ери у којој је очекивани животни век продужен, људи живе дуже, а оно што карактерише ово доба је феминизација старења. Жене живе дуже, али се дешава и да живе у лошијим материјалним условима, или да живе у слабијем здрављу. Такође морамо имати на уму да жена од 65 година није ту пала с неба и да се током живота жене од младости накупљају многе неједнакости и проблеми. Ова студија треба да помогне да живот жене посматрамо из перспективе животног тока. Да на старије жене гледамо не као на једну хомогену групу, веć на групу у којој се њене чланице међусобно значајно разликују и да посебну пажњу посвеćујемо старијим женама у повеćаном ризику од насиља. Важно је да се проблем насиља над старијим женама интегрише у друштво не само у оквиру дискурса насиља над старијим особама, веć И у дискурсу родно заснованог насиља. Ово постављање прогблема насиља над старијим женама у главне друштвене токове значи да треба да размишљамо даље о дубље од пуке хронолошке старости, тако да све старосне границе, било да смо их поставили у доби од 49 или од 59 година, треба напустити јер су подаци које такве студије дају непотпуни и не представљају на адекватан начин искуства старијих жена.”

* Ова ознака не прејудицира ставове о статусу и у складу је са Резолуцијом СБ УН 1244/1999 и Мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова