U okviru projekta „Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom krize COVID-19 i budućih kriza“ izvršena je podela pomoći u novcu i paketima hrane i higijenskih artikala za 6,000 starijih osoba i osoba sa invaliditetom u regionu Zapadnog Balkana. Ukupno 5.000 starijih osoba i osoba sa invaliditetom dobilo je pomoć u novcu uz podršku Crvenog krsta Srbije, Albanskog Crvenog krsta, Društva Crvenog krsta/križa Bosne i Hercegovine, Crvenog krsta Republike Severne Makedonije i Crvenog krsta Crne Gore, a 1.000 starijih osoba i osoba sa invaliditetom dobilo je pomoć u vidu higijenskih paketa uz podršku Caritasa Kosova*. Ovaj projekat sprovodi se u koordinaciji Crvenog krsta Srbije a uz finansijsku podršku Evropske Unije, Austrijske razvojne agencije i Austrijskog Crvenog krsta.  

Pomoć u vidu novca odabrana je iz nekoliko razloga. Na potrebe starijih osoba u toku različlitih kriza odgovaraju različiti akteri koje ne moraju nužno deliti važne informacije među sobom što znači da se pomoć često može zasnivati na nepotpunim ili neažuriranim podacima. Stoga specifične potrebe starijih osoba i osoba sa invaliditetom mogu ostati nezadovoljene jer one nisu prepoznate. Čak i kada pomoć do njih dopre,  može se desiti da većina dobara koja čine humanitarne pakete ne odgovaraju njihovim potrebama. Tek od 2018. godine postoji napor da se standardizuju humanitarni napori usmereni na starije osobe i osobe sa invaliditetom zbog čega trenutno imamo „standarde humanitarne inkluzije za starije osobe i osobe sa invaliditetom“. Ali njih treba primenjivati sa mnogo više odlučnosti u svim konfliktnim situacijama i vanrednim situacijama širom sveta.

Vođeni ovom činjenicom, a u cilju da pomoć zadovolji potrebe ove dve grupe koje se nalaze pod većim rizikom tokom nesreća projektom je bila predviđena direktna pomoć starijim osobama i osobama sa invaliditetom u teškoj materijalnoj situaciji koja je nastupila kao posledica pandemije COVID-19 i kao najefikasniji vid pomoći odabrana je podela novca. Ovakva odluka donesena je iz više razloga. Sa jedne strane, novac se u mnogim intervencijama sličnog tipa na globalnom nivou pokazao kao najbolji način da osobe u težoj materijalnoj situaciji zadovolje svoje najpreče potrebe onako kako to standardizovani paketi ne bi mogli. Sa druge, iskustvo pokazuje da generalno humanitarna pomoć koja se pruža u robi starijim osobama vrlo često nije dobro prilagođena a pošto je u pitanju veoma raznolika populacija, kao što je i populacija osoba sa invaliditetom, novac se pokazuje kao najbolji izbor kojim se omogućuje svakom primaocu da sebi prilagodi ovu pomoć i zadovolji najveću potrebu. U slučaju krize COVID-19 pokazalo se da su ove dve grupe na primer vrlo često bile u situaciji da za kontrole dodatno plaćaju zdravstvene usluge, zato što su mnoge zdravstvene institucije bile u COVID-19 režimu rada, pa je bilo otežano doći do lekara ili iz straha da se ne zaraze radije su se odlučili da idu na privatni pregled.

Kriterijumi za izbor napravljeni su u saradnji Crvenog krsta i relevantnih ministarstava i institucija, vodeći računa da novac dobuju upravo oni korisnici kojima je najpotrebniji

Podela je trajala od marta do kraja juna a procentualno približno 60% dosegnutih osoba pripada populaciji starijoj od 65 godina dok ostalih 40% dolazi iz populacije osoba sa invaliditetom. Pripreme za ovaj složeni zadatak trajale su više od godinu dana sa građenjem kapaciteta koji će olakšati buduće slične poslove u svih pet Nacionalnih Društava Crvenog krsta, i obukama koje su predvodili Crveni krst Srbije i Austrijski Crveni krst oslanjajući se na metodologiju Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.

U okviru projekta razvijene su standardne operativne procedure, a napravljen je i sistem žalbi na koji način su korisnici mogli da daju svoju primedbu. Tokom letnjih meseci sva Nacionalna društva obaviće monitoring na terenu kako bi se utvrdilo zadovoljstvo korisnika i zabeležile reakcije koje će omogućiti dalje unapređenje metodologije za buduće intervencije.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Кosova