U Bogatiću su u sredu 10. juna predstavljeni rezultati istraživanja “Praćenje faktora rizika po zdravlje neformalnih negovatelja u Republici Srbiji”. Istraživanje je sprovedeno uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku. Opšti cilj istraživanja bio je da se sagledaju uticaj i efekti neformalne nege na fizičko i mentalno zdravlje negovatelja/ca i da se izrade preporuke za planiranje i razvoj javnih politika kojim bi se poboljšao kvalitet života i promovisalo unapređenje zdravlja neformalnih negovatelja/ica, ali i koje bi omogućile da njihov rad bude vidljiviji, kao i njihov doprinos dugotrajnoj nezi. Nega i briga za članove porodice bilo da se radi o starijim osobama ili o deci sa invaliditetom predstavlja važno javnozdravstveno pitanje koje utiče na kvalitet života miliona ljudi širom sveta. Ovaj “svakodnevni posao” često utiče na kvalitet života i zdravlje onih kojima je nega potrebna i o kojima neformalni negovatelji/ce vode računa, ali takođe utiče i na kvalitet života i zdravlje onih koji negu pružaju.

O značajnoj ulozi koju imaju neformalni negovatelji govorili su Miroljub Nikolić, direktor Caritas-a Šabac, Nenad Beserovac, predsednik Opštine Bogatić i Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Nataša Todorović predstavila je rezultate istraživanja koje je sprovedeno upravo tokom epidemije COVID-19.

Neformalni negovatelji/ce ispunjavaju važan jaz u pružanju socijalne zaštite i nege privremeno ali i dugoročno. S obzirom da je njihova uloga od presudnog značaja potrebno je da se razume uticaj nege na fizičko i mentalno zdravlje negovatelja. U celom svetu 70 – 95% svih potreba za negom pokrivaju neformalni negovatelji.

Istraživanje je sprovedeno tokom aprila i maja meseca 2020. godine, a uzorak je obuhvatio 112 negovatelja, prosečne starosti 51.1 godine. Najveći broj neformalnih negovatelja je ženskog pola (80%). Neformalni negovatelji u proseku pet godina neguju člana porodici.

42,9% ispitanika procenjuje da njihovo zdravlje nije ni loše ni dobro.

Neformalni negovatelji/ce se uobičajeno suočavaju sa brojnim zadacima koje izvršavaju svakodnevno, ali takođe se suočavaju i sa izazovima. Međutim ovo nisu uobičajena vremena. Pandemija je samo još više usložnila život negovatelja/ca i situaciju i okolnosti sa kojom se svakodnevno suočavaju. Dodala je strah, anksioznost i izolaciju već́ stresnoj situaciji. Postojeće rutine u obavljanju aktivnosti nege su morale da se napuste i da se neke aktivnosti rade na drugačiji način.

Neformalni negovatelji/ce suočeni sa pretnjom koju sa sobom nosi ovaj virus našli su se u situaciji koja predstavlja dvostruku pretnju, da se sami ne zaraze, pa neće imati ko da brine o njihovim najmilijima, ali i situacija da ne zaraze osobu koju neguju. 40% ispitanika smatra da im je zdravlje više ugroženo u odnosu na period pre pandemije korona virusa.

Ono što je neformalnim negovateljima najpotrebnije su usluge upravo usluge predaha 39,3%.