Povodom Dana ljudskih prava 10. decembra u Palati Srbija održana je konferencija pod nazivom “Uticaj pandemije korona virusa COVID-19 na stanje ljudskih prava”. Na konferenciji su govorili Gordana Čomić, ministarka, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Françoise Jacob Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Nj.E. Sem Fabrici Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Tobias Flesenkemper, Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ana Brnabić, premijerka Vlade Republike Srbije, Branko Ružić, ministar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Radomir Dmitrović, ministar, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Brankica Janković, poverenica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Jelena Stojanović, zamenica, Zaštitnik građana.

O pravima starijih sugrađana govorila je Nataša Todorović stručna saradnica u Crvenom krstu Srbije i predstavnica mreže HumanaS. Ona je istakla da ne pružanje suštinske podrške tokom krize je kršenja ljudskih prva i zato je potrebno ciljano, multisektorko i koordinisano delovanje, bez ovakvog delovanja mogu se već postojeće nejednakosti u društvu, još više produbiti. Potrebno je  kvalitetno uzrasno segregirano prikupljanje podataka o potrebama različitih kategorija starijih, što nam može omogućiti kreiranje efikasnih javnih politika I usluga podrške, jer činjenica je da nemaju svi stariji iste potrebe za podrškom, nije isto ako imate 65 godina ili imate 75 i više godina, takođe nije isto ako živite u Beogradu ili na jugu Srbije. Starije osobe su tokom COVID – 19 rekle da su im informacije bile nedovoljno jasne, potrebno je omogućiti pristup informacijama svim kategorijama starijih.

Pristup uslugama socijalne i zdravstvene zaštite bio je smanjen, sa druge strane starije osobe su imale i strah da neće dobiti adekvatnu zaštitu. Potrebno je razviti veći broj usluga u zajednici, veći broj kućnih poseta lekara, razviti sistem dugotrajne nege, ali raditi na preventivnim programimam. Omogućiti bolji pristup uslugama mentalnog zdravlja, jer pravo na zdravlje uključuje pravo na mentalno zdravlje. Omogućiti digitalnu uključenost, ali ostaviti prostora za licem u lice za one koji nisu u mogućnosti da unaprede svoje digitalne veštine i na taj način dobiju adekvatnu uslugu.

„Potrebno je boriti se protiv ejdžizma i predrasuda prema starijim osobama koje ih opisuju kao pasivne, bolesne i osobe koje ništa ne doprinose društvu iz razloga jer su stereotipi samo predvorje diskriminacije i nasilja nad starijima. Ujedno potrebno je prepoznati i doprinos starijih osoba porodici, zajednici i društvu, kao i neformalnih negovatelja. Položaj starijih osoba bi se značajno unapredio a ljudska prava starijih zaštiti, ukoliko bi imali Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba.“ zaključila je Nataša Todorović.