Međusektorska radna grupa za psihosocijalnu podršku: globalni vebinar o Ukrajini i drugim pogođenim državama, 28. jun 2022.

Mentalno zdravlje i psihosocijalna podrška za starije osobe

Međusektorska radna grupa organizovala je vebinar na temu starijih u konfliktima sa specijalnim naglaskom na ratu u Ukrajini. Na poziv Dr. Carmen Valle-Trabadelo koja je kopredsedavajuća Međusektorske radne grupe za psihosocijalnu podršku IASC MHPSS RG, i saradnik  Referentnog centra za psihosocijalnu podršku Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Nataša Todorović, stručna saradnica i psiholog u Crvenom krstu Srbije učestvovala je na ovom vebinaru. Svaka od učesnica je odgovorila na nekoliko pitanja, a evo odgovora koje je dala Nataša Todorović:

Koja su glavni problem za starije osobe u kontekstu oružanih sukoba, a koji se obično zanemaruju, na primeru sukoba u Ukrajini?

Oružani sukobi su po svojoj prirodi složene situacije. Za starije osobe ovo su viššestruko složene situacije zbog niza različitih faktora. Rizici kojima su starije osobe izložene u konfliktnim situacijama su različiti i razlikuju se od osobe do osobe i od grupe do grupe zbog heterogene prirode ove populacije. U takvim situacijama treba imati na umu najmanje dva glavna pitanja. Prvo je da u društvu još uvek postoje široko rasprostranjene ejdžističke predrasude, koje nažalost internalizuju čak i mnoge starije osobe. Koordinacija pružanja humanitarne pomoći se, nažalost, oslanja na ove stereotipe gde starije osobe vide kao čak i manje vredne da se na njih troše resursi.

Drugo pitanje ima veze sa samom strukturom humanitarnog odgovora. Potrebe starijih osoba zadovoljavaju različite organizacije koje obično ne dele ili konsoliduju važne informacije pa nema pouzdanih i ažuriranih podataka na raspolaganju. Starije osobe stoga mogu lako ostati neprimećene, a mnoge od njihovih specifičnih potreba će ostati nezadovoljene tokom perioda oruanog sukoba. Čak i kada se do njih dođe, može se lako desiti da većina dobara koja im se nude jednostavno ne odgovraju na njihove potrebe. Tek od 2018. godine postoji napor da se standardizuju humanitarni napori usmereni na starije osobe i stoga trenutno imamo „Standarde humanitarne inkluzije za starije osobe i osobe sa invaliditetom“. Ali ovo treba primenjivati sa mnogo više odlučnosti u svim konfliktnim situacijama i vanrednim situacijama širom sveta.

Preterano oslanjanje na digitalnu tehnologiju, posebno u komunikaciji, je još jedna često zanemarena prepreka barijera za starije. Istina je da mnoge starije osobe koriste digitalnu komunikacionu tehnologiju u svakodnevnom životu, ali nemali deo ove populacije joj nije vičan. Ovo može biti zbog nedostatka obrazovanja ili zbog nedostatka pristupa samoj tehnologiji, ali to znači da značajan broj starijih osoba može propustiti vitalne informacije ili biti odsečen od različitih formi podrške i pomoći. Zato je važno da se uvek paralelno koriste različiti kanali komunikacije kako bi se izbeglo isključivanje onih kojima je možda najpotrebnija pomoć.

Često možemo videti da dok se drugi evakuišu, starije osobe ostaju u zonama sukoba, iz više razloga koji su svi na neki način povezani sa predrasudama o starosti i sa preovlađujućim društvenim normama. I društvo, a često i sami stariji imaju tendenciju da razmišljaju na ovaj način i stariji ostaju u zonama sukoba gde je mogućnost dobijanja podrške mala. Ne treba zanemariti da je jedan od razloga za to što starije osobe često imaju jače veze sa zemljom ili domaćinstvom i često se plaše da će im ono od čega žive biti uništeno ako odu. Dakle, da bi sačuvali zemlju ili stoku, oni ponekad biraju da ostanu u zoni sukoba i tako se izlažu neposrednoj opasnosti.

Izvan vanrednih situacija, starije osobe koje formalni sistemi podrške ne mogu da dosegnu u dovoljnoj meri mogu dobiti pomoć i podršku od strane članova porodice i drugih neformalnih negovatelja, ali u vreme sukoba su takvi kapaciteti drastično manji, posebno kada su starije osobe ostavljene same, što direktno ugrožava njihove živote i dobrobit. Dakle, starije osobe za koje se inače ne bi smatralo da su izložene riziku zbog toga što postoji određena podrška, biće pod mnogo većim rizikom u konfliktnim situacijama kako se njihove potrebe povećavaju, ali se kapacitet pružanja podrške za te potrebe u njihovom  okruženju smanjuje.

Koje su glavne prepreke u pristupu podršci za starije osobe u toku oružanih sukoba?

Uz rizik da će reći nešto što je samo po sebi očigledno, tokom sukoba sistemi podrške, formalni i neformalni, radiće smanjenim kapacitetom. U nekim slučajevima oni će potpuno nestati. One starije osobe koje su se oslanjale na podršku u svojim svakodnevnim aktivnostima će se stoga suočiti sa veoma ozbiljnim preprekama u pristupu uslugama zdravstvene zaštite i socijalne zaštite. S druge strane, zbog poremećaja u lancu snabdevanja, pristup lekovima, fizičkim pomagalima, ali čak i osnovnim potrepštinama kao što su hrana, čista voda i higijenska sredstva može biti dramatično smanjen. Ovo će veoma snažno uticati na njihovu opštu dobrobit i čak može ugrožavati i njihove živote. Prepreke u pristupu različitim sistemima podrške takođe mogu povećati rizik od zlostavljanja starijih, posebno zanemarivanja, napuštanja i finansijskog zlostavljanja.

Koji su specifični rizici za starije osobe u situacijama oružanih sukoba, posebno u oblasti mentalnog zdravlja?

Što se tiče mentalnog zdravlja, osnovni problem je to što se problemi mentalnog zdravlja starijih osoba zanemaruju ili smatraju normalnim u regularnom životu. Depresija i demencija se doživljavaju kao normalni delovi procesa starenja, a one to nisu. Oružani sukobi nose sa sobom mnoge rizike i neizvesnosti, što sve snažno utiče na starije osobe i njihovo mentalno zdravlje i može ga znatno pogoršati, povećavajući njihovu depresiju ili anksioznost. Pored toga, starijim osobama sa demencijom je potrebna stabilnost i poznato okruženje, tako da će njihovo iz okruženja koje poznaju i narušavanje uobičajenih rutina kako bi bili bezbedni skoro sigurno pogoršati njihovo mentalno zdravlje. Sve ovo treba imati u vidu prilikom planiranja odgovora na krize i oružane sukobe kako bi se obezbedila adekvatna podrška ugroženim starijim osobama.

Poruka za kraj:

Svaki program podrške starijim osobama mora da se zasniva na svesti da se radi o raznolikoj populaciji i da jedinstveno rešenje za čitavu tu populaciju neće biti efikasno. Neke starije osobe su depresivne, ali većina njih nije. Neke mogu patiti od demencije, ali većina ne. Neke su digitalno isključene, ali nisu sve. Dizajn intervencije treba da izbegava nametanje rešenja starijim osobama i da se zasniva na tome da ih slušamo dok objašnjavaju svoje potrebe i brige.

Snimak webinara: https://www.youtube.com/watch?v=WWrgv6v-j-o