Danas je u zgradi Jugoslovenske kinoteke održana svečanost povodom obeležavanja 148 godina postojanja Crvenog krsta Srbije.  

Prisutnima su se obratili predsednik Crvenog krsta Srbije prof. dr Dragan Radovanović, Njegova Svetost Patrijatrh srpski gospodin Porfirije, šefica regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jelena Stijačić, ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Mirko Janić, državni sekretar Ministarstva prosvete dr Ivica Radović.

Radovanović je podsetio prisutne da je u zgradi Jugoslovenske kinoteke, tadašnje Dvorane beogradske opštine, dr Vladan Đorđević održao dva predavanja nakon kojih je formirano Srpsko društvo Crvenog krsta gde su značajne uloge imali visoki intelektualci toga doba. Neposredan povod za formiranja ove humanitarne organizacije, kako je rekao Radovanović, osvrćući se na istoriju Crvenog krsta, bio je Hercegovački ustanak. 

„Od samog početka lestvica zahteva bila je postavljena visoko pred Crveni krst“, kazao je Radovanović i dodao da su najvažniji uslovi za efikasan rad razgranata mreža organizacija i armija volontera. On je istakao da mreža volontera koji svoj rad i vreme daruju narodu omogućava da Crveni krst stigne do svakoga kome je pomoć potrebna. „Danas 37.000 volontera svakodnevno učestvuje u programima Crvenog krsta, a još 32.000 se povremeno priključuju aktivnostima organizacije. Ovoliki broj volontera je mera kvaliteta i efikasnosti rada Crvenog krsta, ali govori i o duši našeg naroda, o empatiji, časnosti i poštenju njegovom“, kazao je on i dodao da je tokom vremena Crveni krst postao deo bića našeg naroda. „Srpski seljak nije napisao nijedan od sedam fundamentalnih principa Crvenog krsta, ali ih je sve odbranio srcem, moralom i čašću. Zato možemo da kažemo da je Crveni krst narod i da je narod Crveni krst.“

Radovanović je naglasio da je u 2023. godini aktivnostima Crvenog krsta bilo obuhvaćeno milion i trideset hiljada građana i da je distribuirano 4.720 tona pomoći, kao i da to ne bi bilo moguće bez podrške Vlade Republike Srbije, Ministarstva zdravlja i svih partnera koji obezbeđuju sredstva za aktivnosti i programe Crvenog krsta.

Stijačić je ukazala na to da je misija Pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca ublažavanje ljudske patnje, zaštita života i zdravlja pojedinca te da su, radeći u partnerstvu, Crveni krst Srbije i Međunarodni komitet Crvenog krsta  razvili veoma kvalitetnu saradnju, izgradili poverenje i razvili iskustvo koje su ugradili u brojne programe namenjene ranjivim grupama društva. Ona je posebno istakla značaj prenošenja znanja o međunarodnom humanitarnom pravu koje postoji kako bismo i u vremenu sukoba ublažili užasne efekte rata i kako bi se zadržao određeni stepen humanosti i u najgorem dobu.

Патријарх српски Порфирије скренуо је пажњу на нераскидиву везу између крста као симбола страдања, васкрсења и спасења са хуманошћу и нагласио да снага мисије Црвеног крста лежи у пожртвовању и служењу најугроженијима. Он је истакао и јаку везу између Црвеног крста и цркве, будући да је први председник Српског друштва Црвеног крста био митрополит Михаило Јовановић, те да је ова плодотворна сарадња у трајању од 148 година доказ љубави и поштовања човека према човеку коју негују Црвени крст и црква.

Министарка Грујичић казала да, како током историје, тако  и у данашњим данима, човечанство налази начин да покаже милосрђе, људскост, солидарност. Према њеним речима, сви симболи иза којих стоји идеја милосрђа враћају хуманост у нехуманим временима. Црвени крст је према њеним речима био једина нада и утеха страдалницима у два светска рата. „У Црвеном крсту раде они који показују милосрђе без обзира на непријатељства, они су мостови који спајају наизглед неспојиве разлике међу људима, што бисмо ми хирурзи рекли, шију ране човечанства“, казала је министарка и додала да је Црвени крст Србије од својих почетака до данас увек ту за оне којима је помоћ потребна.

Министар Селаковић је указао на различите важне нивое постојања друштва који су били од оснивања Црвеног крста Србије оличени у високим представницима ове дуговечне хуманитарне организације. У митрополиту Јовановићу, према његовим речима, била је присутна црква, у краљици Наталији држава, у др Владану Ђорђевићу струка, медицина, а у Илији Коларцу добростојећи грађани-добротвори. „Црвени крст данас је један од главних прегалаца хуманитарног деловања државе Србије и нашег друштва“, казао је министар и истакао да ће Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставити да подржавају програме Црвеног крста.

Јанић и професор Радовић истакли су везе између министарстава чији су представници и Црвеног крста Србије и честитали запосленима и волонтерима на њиховом неуморном раду у служби хуманости, солидарности и бризи за другог.

Преко видео-поруке, новоизабрана председница Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца госпођа Кејт Форбс пожелела је нашем националном друштву много среће у даљем раду и похвалила посвећеност унапређењу живота и неговању осећаја заједништва и солидарности које баштини Црвени крст Србије. Она је подсетила на то да је представник Америчког Црвеног крста донео у нашу земљу прву кошаркашку лопту и тако утицао на развој овог трофејног спорта у Србији.

„Док славите овај значајан јубилеј, важно је сетити се многих живота које сте дотакли и великог утицаја који сте направили. Ова годишњица није само прослава прошлости, већ и потврда ваше сталне посвећености хуманитарним вредностима. Ваш рад нас подсећа на нашу заједничку хуманост и важност пружања помоћи људима око нас“, казала је Форбс.

Представили смо троје наших волонтера који су, свако у својој области, учинили херојско дело и показали да су часни представници наше хуманитарне организације: госпођа Персида Мијаиловић која је дошла из Деспотовца, најстарија волонтерка коју смо представили - она је симбол добровољног давалаштва крви и велика промотерка ове важне активности Црвеног крста, Филип Ројевић, спасилац, који долази са Косова и Метохије и који је на Копаонику од смрзавања спасао залуталог шетача и Милица Нађ која из Сомбора, она је као 15-огодишњакиња спасила на путу до школе баку са срчаним застојем и тако сачувала један живот.

На свечаности је био присутан велики број гостију из дипломатског кора, највиши представници Црвеног крста из Републике Српске и Црне Горе и стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб.

Најзначајнији датум прославили смо у згради Југословенске кинотеке зато што је оснивач Црвеног крста Србије др Владан Ђорђевић почетком јануара 1876. године организовао два предавања са темом „Црвени крст на белој застави“ управо у овој згради.Том приликом, изложио је предлог да се у Србији оснује „мрежа дружина и одбора који би у мирно доба спремали оно што треба рањеницима и болесницима у ратно доба“. Тако је, као једно од првих 15 у читавом свету, формирано Српско друштво Црвеног крста. Оно је касније прерасло у међународно признато национално удружење: Црвени крст Србије.