Kao roditelju, možda vam je teško da razgovarate sa svojom decom o incidentu sa vatrenim oružjem koji se desio u vašem kraju, školi ili negde drugde. Važno je da zapamtite da deca od svojih roditelja  očekuju da ih zaštite i obezbede im osećaj sigurnosti. Ovo je tačno bez obzira na uzrast vašeg deteta, bilo da su mališani, adolescenti ili čak mlade odrasle osobe.

Evo nekih saveta za pomoć deci kako bi lakše prebrodila iskušenja:

Razgovarajte sa svojim detetom. Razgovor sa decom o njihovim brigama i onome što ih možda plaši je prvi korak koji će im pomoći da se osećaju bezbedno i da se uhvate u koštac sa događajima koji se dešavaju oko njih. O čemu pričate i kako to govorite zavisi od njihovog uzrasta, ali sva deca moraju da znaju da ste tu i slušate ih.

• Započnite razgovor. Dajte im do znanja da ste zainteresovani za njih i da želite da znate kako se nose sa informacijama.
• Odaberite vreme kada je najverovatnije da će razgovarati sa vama: na primer kada se voze u kolima, pre večere ili pre spavanja.
• Slušajte njihova razmišljanja i objašnjenja njihovih gledišta. Ne prekidajte ih – dozvolite im da izraze svoje ideje i ono kako oni razumeju događaje pre nego što odgovorite.
• Slušajte dezinformacije ili pogrešne percepcije i blago ih ispravite. Izrazite svoje mišljenje tako da osete da ne želite da ih povredite. Priznajte da je u redu ne slagati se u svemu.
• Podstičite razmišljanje o bezbednosti i sigurnosti. Ako imate te informacije, podelite sa njima šta škola i zajednica rade na unapređenju bezbednosti. Podsetite ih da ste tu za njih, spremni da im pružite sigurnost, udobnost i podršku.

Neka osećaju da je dom bezbedno mesto. Deca, bez obzira na godine, često smatraju dom za sigurno utočište kada svet oko njih počne da ih opterećuje. U vremenima krize, važno da vaša deca znaju da kada se vrate kući tamo će imati osećaj sigurnosti. Pomozite da to bude mesto gde vaša deca pronalaze mir ili udobnost koja im je potrebna. Razmislite o planiranju zajedničkog vremena u kojoj svi učestvuju u omiljenoj porodičnoj aktivnosti.

Obratite pažnju na znakove stresa, straha ili anksioznosti. Nakon traumatičnog događaja, tipično je za decu (i odrasle) da iskuse širok spektar emocija, uključujući strah, šok, bes, tugu i anksioznost. Ponašanje vaše dece može se promeniti zbog njihove reakcije na događaj. Mogu imati problema sa spavanjem, poteškoće sa koncentracijom na školske obaveze ili kućne obaveze, promene u apetitu i promene raspoloženja. Ovo je normalno za sve i trebalo bi da počne da nestaje za četiri do šest nedelja, ako se ne dogodi nijedan drugi traumatski događaj. Podstaknite svoju decu da svoja osećanja prenesu rečima pričajući o njima ili vodeći dnevnik. Nekoj deci može biti od pomoći da izraze svoja osećanja kroz umetnost, kao što su crtanje/slikanje slika, pričanje priča itd.

Pravite pauze kada su vesti u pitanju. Vaša dete će možda želeti da bude informisano putem prikupljanja podataka o događaju sa interneta, televizije ili novina. Važno je ograničiti količinu vremena provedenog gledajući vesti ili korišćenje mreža jer stalna izloženost može zapravo povećati njihovu anksioznost i strahove. Takođe, razgovarajte sa detetom o onome što je videlo ili pročitalo.

Obratite pažnju na razgovore među odraslima. Imajte na umu da vaše dete možda sluša vaše razgovore. Ako nešto ne budu razumeli, „popuniće praznine“, što može povećati anksioznost.

Budite prisutni. Obavezno redovno “pratite” svoje dete dok posmatrate njegovo suočavanje sa problemima i stresom. Odvojite dodatno vreme, obratite pažnju, budite strpljivi (važan je i dodatni zagrljaj).

Vodite računa o sebi. Vodite računa o sebi da biste mogli da brinete o svom detetu ili svojoj deci. Budite im primer kako da se nose sa traumatskim događajima. Pokušajte da se držite redovnog rasporeda za aktivnosti kao što su porodični obroci ili zajedničke aktivnosti van kuće kako bi se povratio osećaj sigurnosti i normalnosti. Nemojte planirati previše aktivnosti kako se ne bi srušili od iscrpljenosti; pravite pauze. Pravilna ishrana i dovoljno sna su od suštinskog značaja za sve – uključujući i one koji brinu o deci! Ne zaboravite da je važno praviti pauze u praćenju vesti o krizi ili događaju; dozvolite sebi vreme u kome ćete se baviti aktivnostima u kojima uživate.

Pomoć je dostupna. Ovi saveti i strategije mogu vam pomoći da svoje dete vodite kroz trenutnu krizu. Ako se vi ili vaša deca osećate sputano ili preopterećeno, paralisani stresom razmislite o razgovoru sa nekim ko bi mogao da vam pomogne. Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, kao što su psiholozi i psihijatri, mogu pomoći vama i vašoj deci u razvoju odgovarajuće strategije za prevazilaženje. Važno je da dobijete stručnu pomoć ako osećate da vi ili vaša deca niste u stanju da funkcionišete ili obavljate osnovne aktivnosti svakodnevnog života u bilo kom trenutku.

Izvor: Američko društvo psihologa

Brojevi telefona za podršku 

Klinika “ Laza Lazarević” 0800/309309

Institut za mentalno zdravlje: 063/7298260 za mlade i roditelje dece do 18 godina i 063/1751150 za osobe starije od 18 godina

Društvo psihologa Srbije: psiholoskapodrskadps@gmail.com